Malo po malo došli smo i do četvrtog meseca. Svaki mesec sa bebom postaje sve uzbudljiviji, a njeno napredovanje sve vidljivije.
Baš na dan kada je napunila četiri meseca bili smo na kontroli. Već je udvostručila kilažu sa rođenja, što se od beba očekuje tek oko šestog meseca. Tako da napreduje odlično i nastavljamo samo sa dojenjem. O kašicama ne razmišljamo još uvek. Tek posle punih pet ću da vidim kad ću početi da joj uvodim kašice, u zavisnosti od toga kako bude napredovala.
U četvrtom mesecu K je postala definitivno mnogo aktivnija. Prevrće se na sve strane i ni na tren ne smem da je ispustim iz vida. Sada joj već i položaj na stomaku odgovara, ranije se bunila, i prilično stabilno drži na rukama kada leži na stomaku.
Uveliko se igra sa zvečkama, voli da ih drži i premešta iz ruke u ruku, stavlja u usta. Mada se i dalje s vremena na vreme udari zvečkom u glavu. Sve što je šareno i ispušta zvukove njoj je interesantno. Takođe i sve što šuška.
Dojim je na otprilike 2,5-3 sata. Spava tri puta u toku dana. Noću se budi jednom ili dva puta, samo ručka i nastavi da spava, tako da nemamo problema.
Mnogo vremena provodimo napolju i nošenje je nešto što je obeležilo i ovaj mesec. Sa svoja četiri meseca K se još nijednom nije vozila u kolicima! I iskreno mnogo sam pokretnija kada je nosim u nosiljci ili marami nego kada bih je gurala u kolicima. A i kolica su rezervisana za V.
Vrlo često i vrlo glasno se smeje. I istopim se svaki put kad se zakikoće. I postala je prava pričalica! Obožava kad joj neko priča, ali ume i da leži u krevecu i čavrlja nešto sama za sebe čak i ako mi nismo pored nje.
Uspavljivanje joj nije potrebno. Kada se izmori i spavaja joj se, samo me pogleda, zatvori okice i - gotovo. Uspava se u sekundi.
Uopšte nije plačljivica. I to svi uvek komentarišu, s obzirom na to da idem bukvalno svuda sa njom. Nema još uvek nikakav osećaj za strah i veoma dobro reaguje na nepoznatu sredinu i nepoznate ljude. I sa njima samo priča i osmehuje se.
Za sada K je zaista savršena beba. Da li zbog toga što sam i ja opuštenija jer mi je sve vrlo dobro poznato i ništa ne može da me iznenadi ili zato što je ona jednostavno takva, još uvek nisam sigurna. Verovatno po malo od oba. Bilo kako bilo, zahvalna sam joj što me ne stavlja na muke i zaista uživam u svakom danu sa njom.
Baš na dan kada je napunila četiri meseca bili smo na kontroli. Već je udvostručila kilažu sa rođenja, što se od beba očekuje tek oko šestog meseca. Tako da napreduje odlično i nastavljamo samo sa dojenjem. O kašicama ne razmišljamo još uvek. Tek posle punih pet ću da vidim kad ću početi da joj uvodim kašice, u zavisnosti od toga kako bude napredovala.
U četvrtom mesecu K je postala definitivno mnogo aktivnija. Prevrće se na sve strane i ni na tren ne smem da je ispustim iz vida. Sada joj već i položaj na stomaku odgovara, ranije se bunila, i prilično stabilno drži na rukama kada leži na stomaku.
Uveliko se igra sa zvečkama, voli da ih drži i premešta iz ruke u ruku, stavlja u usta. Mada se i dalje s vremena na vreme udari zvečkom u glavu. Sve što je šareno i ispušta zvukove njoj je interesantno. Takođe i sve što šuška.
Dojim je na otprilike 2,5-3 sata. Spava tri puta u toku dana. Noću se budi jednom ili dva puta, samo ručka i nastavi da spava, tako da nemamo problema.
Mnogo vremena provodimo napolju i nošenje je nešto što je obeležilo i ovaj mesec. Sa svoja četiri meseca K se još nijednom nije vozila u kolicima! I iskreno mnogo sam pokretnija kada je nosim u nosiljci ili marami nego kada bih je gurala u kolicima. A i kolica su rezervisana za V.
Vrlo često i vrlo glasno se smeje. I istopim se svaki put kad se zakikoće. I postala je prava pričalica! Obožava kad joj neko priča, ali ume i da leži u krevecu i čavrlja nešto sama za sebe čak i ako mi nismo pored nje.
Uspavljivanje joj nije potrebno. Kada se izmori i spavaja joj se, samo me pogleda, zatvori okice i - gotovo. Uspava se u sekundi.
Uopšte nije plačljivica. I to svi uvek komentarišu, s obzirom na to da idem bukvalno svuda sa njom. Nema još uvek nikakav osećaj za strah i veoma dobro reaguje na nepoznatu sredinu i nepoznate ljude. I sa njima samo priča i osmehuje se.
Za sada K je zaista savršena beba. Da li zbog toga što sam i ja opuštenija jer mi je sve vrlo dobro poznato i ništa ne može da me iznenadi ili zato što je ona jednostavno takva, još uvek nisam sigurna. Verovatno po malo od oba. Bilo kako bilo, zahvalna sam joj što me ne stavlja na muke i zaista uživam u svakom danu sa njom.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?