Počinje sezona odmora i veliki broj ljudi se sprema za letovanje. Svi smo svesni da kada putujemo sa decom, sve je mnogo drugačije nego putovanja na koja smo išli pre nego što smo postali roditelji. I na kraju krajeva, odmor sa decom zapravo i nije odmor.
Prošlog vikenda smo prvi put iđli na put sa bebom V. I malo me je plašilo kako će ona reagovati na promenu. Osim što joj tih nekoliko dana njen raspored dnevnog spavanja bio malo poremećen zbog svih aktivnosti koje smo imali, nije bilo drugih problema.
Druga stvar o kojoj sam pred put neprekidno razmišljala bila je kako da preživimo samo putovanje, jer preći kolima 500 kilometara nije mala stvar. Pripremila sam igračke sa kojima vole da se igraju, keks i grisine za grickanje, usput smo kupili picu da jedemo, kupili smo čak i po novu igračku svakome, kao i penu za duvanje balončića, pa su cela kola bila u peni, cd sa njihovim omiljenim dečijim pesmicama smo vrteli tokom skoro celog puta... Ali sve je to doprinelo da imaju zanimaciju i da se ne stvara nervoza. V i N su dobar deo puta i prespavale. Pravili smo samo jednu pauzu od sat vremena i sve je prošlo mnogo bolje nego što sam očekivala. Krenuli smo ujutru oko 7, a na destinaciju smo stigli oko 16h.
Malo većih problema smo imali u povratku. Tome je pretpostavljam doprinelo i to što smo krenuli kasno popodne, a pre toga su od ranog jutra bili aktivni i celi dan smo proveli u šetnji, pa kada je došlo vreme za put, bili su umorni i zato ih je hvatala i nervoza. Ovoga puta morali smo da pravimo tri pauze od 15-ak minuta kada su baš bile krizne situacije i to sve u prvom delu puta. Negde na polovini puta su se svi uspavali i sve do kuće je bilo prilično mirno.
Što se tiče pakovanja za put, tu volim da krenem sa pripremama već nedelju dana ranije. Razlog tako ranom pakovanju je da ne bih došla u situaciju da je nešto od stvari koje nam trebaju za put još uvek na žici za sušenje ili u korpi za prljav veš. A kada vas ima mnogo u kući - to je uvek moguće. Zato nedelju dana pred put izdvojim svu potrebnu garderobu i imam vremena da ono što nije oprano operem, a tih dana se nose druge stvari. Za decu uvek pakujem po dve presvlake dnevno za svako dete i plus još jednu-dve za krajnju rezervu. Jer nekada se i kod kuće presvuku po pet puta dnevno, jer se ili nakvase ili umažu sa hranom ili izmažu blatom ili travom... Milion je nepredviđenih situacija, jedino je predvidljivo da se moja deca stalno prljaju i brljaju i da im je viš presvlaka na dan neophodno.
Takođe, uvek im nosim i nešto deblju odeću (čak i kada je putovanje u sred leta), jer nikad se ne zna kad šta može da zatreba, vreme se promeni za čas i uglavnom se ispostavi da neki komad dugih nogavica i dugih rukava nije na odmet.
Sa obućom gledam da ne preterujem. Uglavnom to budu dva para obuće po detetu (na primer patike i sandale ili papuče).
Pelene su nešto što volim uvek da imam u velikim količinama. Imam neopravdan strah da ću ostati bez pelena i to je nešto što me proganja stalno. Zapravo, pretpostavljam da je to zato što i kod kuće kada spadnemo na manje od pola pakovanja pelena vlada histerija i panika, jer ovde nemaju gde da se kupe, već moramo da ih naručujemo i da se snalazimo, ukoliko mi ne idemo tih dana do grada.
V inače nosi perive pelene (jedan od razloga što sam se odlučila za ovo je i gore navedena situacija). Međutim, za put sam i za nju uzela jednokratne, jer mi je prosto lakše. Čim smo se vratili kući, vratili smo se i našim pelenama. Takođe sam za V i N ponela plene za kupanje.
Uvek svuda sa sobom nosim "neseser za svaki slučaj". Tu su lekovi za koje se uvek nadam da mi neće zatrebati, ali volim da ih imam ukoliko zatreba. Za decu uvek nosim sirup paracetamol i brufen, ampulice fiziološkog rastvora, sterilne gazice, povidon jod, sredstvo protiv komaraca, pumpicu za nos i pincetu (možda baš tad zakače nekog krpelja).
Od kozmetike za decu nosim bebi šampon (D se inače kupa svojim kupkama, ali radi lakšeg pakovanja, ponesem im jedan za bebe, koji mogu da koriste svo troje), kremice Fitaky melem za pelensko područje i Fitaky univerzalni balzam, kremicu za osip (za svaki slučaj), nekoliko pakovanja vlažnih maramica (kod kuće ih uglavnom ne koristimo, ali na putu se moramo prilagođavati), kremu sa zaštitnim faktorom.
Za V mi treba još i dodatna oprema: portikle, kašičice, grejač za flašice i kašice, flašica za vodu. Kašice na putovanju koristimo kupovne, jer je vrlo nezahvalno i nepraktično praviti ih i nositi na dug put (garantovano bi se pokvarile u putu).
Svakom detetu ponesem jedno ćebence, kako bi imali u kolima čime da se pokriju kada se uspavaju. I svakom detetu i u kolima pripremim po jednu presvlaku (ili se izmažu sa hranom ili se poliju sa vodom - UVEK). Kod sebe u torbi uvek imam i po nekoliko pelena za presvlaku i za N i za V, vlažne maramice, papirne maramice, njihove flašice sa vodom, jednu veliku flašu sa vodom, grickalice...
Mislim da je najvažnija stvar kada krećete na put sa malom decom da budete opušteni i da sagledate situaciju onakvom kakva jeste. Da, dete verovatno neće mirovati celim putem. Da, ako je malo, verovatno će plakati i tražiti da ga uzmete, zbog čega ćete morati da stanete i napravite pauzu kako bi se dete umirilo. Da, pomislićete sigurno kako je bilo mnogo lakše kada ste na put išli sami, kada niste imali decu. Da, možda ćete čak pomisliti kako više nikad nećete poželeti da krenete bilo gde sa decom.
Ali sve su to prolazni trenuci i sve se to zaboravi čim put prođe u dođete na vašu destinaciju. Tada nemojte više da se opterećujete putem, već svi zajedno uživajte u tom odmoru, koliko god on ličio ili ne ličio na odmor. Otputovali ste negde svi zajedno kao porodica, promenili ste sredinu, promenili ste svakodnevicu, otkrićete nešto novo i uživaćete. Zaslužili ste!
Prošlog vikenda smo prvi put iđli na put sa bebom V. I malo me je plašilo kako će ona reagovati na promenu. Osim što joj tih nekoliko dana njen raspored dnevnog spavanja bio malo poremećen zbog svih aktivnosti koje smo imali, nije bilo drugih problema.
Druga stvar o kojoj sam pred put neprekidno razmišljala bila je kako da preživimo samo putovanje, jer preći kolima 500 kilometara nije mala stvar. Pripremila sam igračke sa kojima vole da se igraju, keks i grisine za grickanje, usput smo kupili picu da jedemo, kupili smo čak i po novu igračku svakome, kao i penu za duvanje balončića, pa su cela kola bila u peni, cd sa njihovim omiljenim dečijim pesmicama smo vrteli tokom skoro celog puta... Ali sve je to doprinelo da imaju zanimaciju i da se ne stvara nervoza. V i N su dobar deo puta i prespavale. Pravili smo samo jednu pauzu od sat vremena i sve je prošlo mnogo bolje nego što sam očekivala. Krenuli smo ujutru oko 7, a na destinaciju smo stigli oko 16h.
Malo većih problema smo imali u povratku. Tome je pretpostavljam doprinelo i to što smo krenuli kasno popodne, a pre toga su od ranog jutra bili aktivni i celi dan smo proveli u šetnji, pa kada je došlo vreme za put, bili su umorni i zato ih je hvatala i nervoza. Ovoga puta morali smo da pravimo tri pauze od 15-ak minuta kada su baš bile krizne situacije i to sve u prvom delu puta. Negde na polovini puta su se svi uspavali i sve do kuće je bilo prilično mirno.
Što se tiče pakovanja za put, tu volim da krenem sa pripremama već nedelju dana ranije. Razlog tako ranom pakovanju je da ne bih došla u situaciju da je nešto od stvari koje nam trebaju za put još uvek na žici za sušenje ili u korpi za prljav veš. A kada vas ima mnogo u kući - to je uvek moguće. Zato nedelju dana pred put izdvojim svu potrebnu garderobu i imam vremena da ono što nije oprano operem, a tih dana se nose druge stvari. Za decu uvek pakujem po dve presvlake dnevno za svako dete i plus još jednu-dve za krajnju rezervu. Jer nekada se i kod kuće presvuku po pet puta dnevno, jer se ili nakvase ili umažu sa hranom ili izmažu blatom ili travom... Milion je nepredviđenih situacija, jedino je predvidljivo da se moja deca stalno prljaju i brljaju i da im je viš presvlaka na dan neophodno.
Takođe, uvek im nosim i nešto deblju odeću (čak i kada je putovanje u sred leta), jer nikad se ne zna kad šta može da zatreba, vreme se promeni za čas i uglavnom se ispostavi da neki komad dugih nogavica i dugih rukava nije na odmet.
Sa obućom gledam da ne preterujem. Uglavnom to budu dva para obuće po detetu (na primer patike i sandale ili papuče).
Pelene su nešto što volim uvek da imam u velikim količinama. Imam neopravdan strah da ću ostati bez pelena i to je nešto što me proganja stalno. Zapravo, pretpostavljam da je to zato što i kod kuće kada spadnemo na manje od pola pakovanja pelena vlada histerija i panika, jer ovde nemaju gde da se kupe, već moramo da ih naručujemo i da se snalazimo, ukoliko mi ne idemo tih dana do grada.
V inače nosi perive pelene (jedan od razloga što sam se odlučila za ovo je i gore navedena situacija). Međutim, za put sam i za nju uzela jednokratne, jer mi je prosto lakše. Čim smo se vratili kući, vratili smo se i našim pelenama. Takođe sam za V i N ponela plene za kupanje.
Uvek svuda sa sobom nosim "neseser za svaki slučaj". Tu su lekovi za koje se uvek nadam da mi neće zatrebati, ali volim da ih imam ukoliko zatreba. Za decu uvek nosim sirup paracetamol i brufen, ampulice fiziološkog rastvora, sterilne gazice, povidon jod, sredstvo protiv komaraca, pumpicu za nos i pincetu (možda baš tad zakače nekog krpelja).
Od kozmetike za decu nosim bebi šampon (D se inače kupa svojim kupkama, ali radi lakšeg pakovanja, ponesem im jedan za bebe, koji mogu da koriste svo troje), kremice Fitaky melem za pelensko područje i Fitaky univerzalni balzam, kremicu za osip (za svaki slučaj), nekoliko pakovanja vlažnih maramica (kod kuće ih uglavnom ne koristimo, ali na putu se moramo prilagođavati), kremu sa zaštitnim faktorom.
Za V mi treba još i dodatna oprema: portikle, kašičice, grejač za flašice i kašice, flašica za vodu. Kašice na putovanju koristimo kupovne, jer je vrlo nezahvalno i nepraktično praviti ih i nositi na dug put (garantovano bi se pokvarile u putu).
Svakom detetu ponesem jedno ćebence, kako bi imali u kolima čime da se pokriju kada se uspavaju. I svakom detetu i u kolima pripremim po jednu presvlaku (ili se izmažu sa hranom ili se poliju sa vodom - UVEK). Kod sebe u torbi uvek imam i po nekoliko pelena za presvlaku i za N i za V, vlažne maramice, papirne maramice, njihove flašice sa vodom, jednu veliku flašu sa vodom, grickalice...
Mislim da je najvažnija stvar kada krećete na put sa malom decom da budete opušteni i da sagledate situaciju onakvom kakva jeste. Da, dete verovatno neće mirovati celim putem. Da, ako je malo, verovatno će plakati i tražiti da ga uzmete, zbog čega ćete morati da stanete i napravite pauzu kako bi se dete umirilo. Da, pomislićete sigurno kako je bilo mnogo lakše kada ste na put išli sami, kada niste imali decu. Da, možda ćete čak pomisliti kako više nikad nećete poželeti da krenete bilo gde sa decom.
Ali sve su to prolazni trenuci i sve se to zaboravi čim put prođe u dođete na vašu destinaciju. Tada nemojte više da se opterećujete putem, već svi zajedno uživajte u tom odmoru, koliko god on ličio ili ne ličio na odmor. Otputovali ste negde svi zajedno kao porodica, promenili ste sredinu, promenili ste svakodnevicu, otkrićete nešto novo i uživaćete. Zaslužili ste!
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?