Često mi u poslednje vreme stižu pitanja na ovu temu sa svih strana, pa sam rešila da i ovde podelim sa svima vama zašto smo se mi odlučili da sa decom živimo na selu, odnosno, zbog čega je seoska sredina dobra za decu, a šta nam ipak nedostaje.
1. Jedemo domaću hranu.
U današnje vreme, nažalost, velika je privilegija kada znate šta je to što jedete. Ovde imamo domaće voće i povrće, povremeno i meso. Sve je potpuno organsko i samim tim znam da je to što dajem deci kvalitetno i zdravo.
2. Imamo raznovrsnu domaću zimnicu. - Na selu se podrazumeva da za zimu pripremite ajvar, sok od paradajza, razne salate, stavite turšiju i kiseo kupus. Takođe, džem, slatko, kompot - sve to se mora naći u ostavi na polici. Tako je i u našoj kući. I to zimi mnogo znači.
3. Grejemo se na drva. - Koliko god lepo i romantično deluje to da imate kamin i da sedite uveče pored kamina zagrljeni i zamotani u ćebe, dok vatra tiho pucketa, obezbeđivanje drva za zimu nije ni približno lepo ni romantično. Posao sa drvima je jedan od najtežih i najzahtevnijih poslova. Ukoliko sami iz svoje šume sečete drva, procedura je sledeća: šumar vam obeleži drva koja možete da isečete, zati treba da oborite ta drva i da ih isečete na trupce, pozovete nekoga sa kanionom da vam ih preveze (treba ih sve utovariti, a potom i istovariti iz kamiona), kada drva stignu ispred kuće, treba ih iscepati na cepanice i naređati. Kada pada kiša - prekriti ih, kada je lepo vreme - otkriti da se suše. Eto koliko posla je u pozadini romantične slike pucketanja vatre u kaminu. S druge strane, jeste mnogo lepo imati kamin.
4. Vazduh je čist, sredina nezagađena. - Još jedna privilegija našeg pomalo zabačenog planinskog sela. Ipak, klima jeste specifična, vazduh je oštar i uvek je i po 6, 7 stepeni hladnije nego u gradu. Tako da leti nemamo one nepodnošljive vrućine, ali zimi imamo velike mrazeve.
5. Uživamo u snegu i zimskim čarolijama. - Kada padne sneg, zadrži se mesecima. I zato treba naći lepotu i u tome. Po meni ona se ogleda u tome što mi imamo onaj pravi sneg zbog kog ljudi zimi idu na planine. Nama je to ispred kuće. Ne bljuzgavica koja se posle dva dana otopi i samo napravi bare i blato, već metar snega koji padne i ostane tu dugo. Dneg koji škripi pod nogama, na kom možemo da se sankamo, grudvamo, pravimo Sneška od 2 metra. Sneg koji i novogodišnjim praznicima daje tu pravu magiju, jer za mene Nova godina i Božić bez snega nisu potpuni.
6. Svakodnevno se susrećemo sa raznim divljim i domaćim životinjama. - Šetate šumom i u daljini vidite lane koje vas posmatra nekoliko sekundi pre nego što pobegne dublje u šumu. Scena koja u gradu ne može da se doživi. Kod nas je uobičajena. Često se srećemo i sa lisicama, zečevima, divljim svinjama. Imali smo šumske kornjače koje su nam jedno vreme stalno dolazile u dvorište. Sove su nam komšije. A često viđamo i sokole u jastrebove. Takođe, za našu decu je potpuno normalno da pomaze kozu, ovcu, kravu, konja, kokošku, patku, ćurku... Znaju da od te krave dobiju mleko koje piju, a da koka nosi jaja. Potraga za jajima u kokošinjcu je za decu neverovatna avantura!
7. Beremo šumske plodove. - Osim sa životinjama, deca se svakodnevno susreću sa pečurkama, divljim borovnicama, šumskim jagodama i ostalim plodovima. I D i N obožavaju da beru jagode i borovnice, a D već zna da prepozna i neke od pečurki koje beremo.
8. Ima malo dece. - U prvi razred ove godine upisala su se samo tri prvaka. Mali broj dece je generalno problem u selima širom Srbije, pa tako i kod nas.
9. Nema vanškolskih aktivnosti za decu. - Odnosno, vrlo su malobrojne i vrlo ograničene. To je ono što ja trenutno vidim ovde kao jedan od glavnih nedostataka.
10. Nemamo pedijatra u selu. - Ovo je baš veliki problem kada vam je kuća puna male dece. Pedijatar nam je udaljem skoro 50km. U seoskom domu zdravlja imamo samo dežurnog lekara opšte prakse. Za sve drugo ide se u grad.
11. Izolovani smo od kulturnih dešavanja. - Nema pozorišta, bioskopa, muzeja i sličnih mesta. Opet, mi često vodimo decu na razna dešavanja po okolnjim gradovima, tako da mislim da im toga ne fali. D je nebrijeno puta bio i u bioskopu i u pozorištu. N je bila na nekoliko priredbi i vidim da je već zrela i za pozorište. D je obišao nekoliko muzeja (sa tematikom koje ga interesuju). V je za sve ovo još uvek mala, ali ćemo uskoro uvesti i nju u taj svet. Ovde ponekad deca imaju organizovanu priredbu, ali je se to retko dešava. Imamo seosku biblioteku koja je vrlo lepo opremljena i iz koje D i ja volimo da uzimamo knjige.
12. Nema parkova, igraonica i sličnih mesta za decu. - U dvorištu vrtića ima parkić za decu i to je sve. Zaista fali mesto gde bi mogla da se odvedu deca, da imaju neke organizovane aktivnosti i tome slično.
13. Život je sporiji. - Jednostavno, imamo više vremena jedni za druge, više smo posvećeni porodici i deci, ljudi se više druže.
14. Deca više vremena provode u prirodi, a manje ispred ekrana. - Nema potrebe da dodam bilo šta, jer je to samo po sebi dovoljno.
15. Za svaku veću kupovinu idemo u grad. - Nemamo da kupimo sveže meso, ribu... Pijaca je samo ponedeljkom i izbor je vrlo ograničen. Imamo dve prehrambene prodavnice i to je to. Tako da mi često idemo u grad u veliku nabavku, jer mnogo toga što mi je potrebno da kupim za decu ovde nema.
16. Nemamo gde da kupimo pelene i kozmetiku za decu. - Ovo je veliki problem takođe. Mada smo se mi navikli i obezbedimo zalihe pelena svaki put kad idemo u grad. Takođe i sve od opreme za bebe nabavljamo na isti način (flašice, cucle, adaptirana mleka, šampone...).
17. U apoteci nema sirupa. - Apoteka je slabo opremljena i radi svega 3-4 sata dnevno. Ukoliko vam neki lek zatreba odmah, najverovatnije ga nećete naći. Apotekar ga može doneti tek sutradan. Zato uvek moramo da imamo u kućnoj apoteci zalihe bukvalno svega.
18. Pošta ne funkcioniše kao u gradu. - Najvećih problema ima sa paketima. Privatne kurirske službe dovoze pakete jednom nedeljno. I to ne na kućnu adresu, već dođu u centar sela i zovu vas da dođete po paket. Mi smo malo udaljeni od centra i dešavalo se da baš u tom trenutku ne mogu zbog dece da odem do centra. Oni vrate paket, a ja ostanem sa objašnjenjem koje uglavnom niko ne može da shvati. U pošti je slično. Paketi se ne raznose, već treba da se ode u poštu po njih.
Kao i svugde i ovde ima dobrih i loših stvari. Za sada preovladavaju one koje nam odgovaraju, zbog čega i nastavljamo život ovde. Uželim se ponekad šetnje gradom, obilaskom nekih mesta, nedostaje mi veći izbor mogućnosti. Ali pronalazimo načine da to nadoknadimo. I lepo nam je na selu. A, što je najvažnije, lepo je i našoj deci.
1. Jedemo domaću hranu.
U današnje vreme, nažalost, velika je privilegija kada znate šta je to što jedete. Ovde imamo domaće voće i povrće, povremeno i meso. Sve je potpuno organsko i samim tim znam da je to što dajem deci kvalitetno i zdravo.
2. Imamo raznovrsnu domaću zimnicu. - Na selu se podrazumeva da za zimu pripremite ajvar, sok od paradajza, razne salate, stavite turšiju i kiseo kupus. Takođe, džem, slatko, kompot - sve to se mora naći u ostavi na polici. Tako je i u našoj kući. I to zimi mnogo znači.
3. Grejemo se na drva. - Koliko god lepo i romantično deluje to da imate kamin i da sedite uveče pored kamina zagrljeni i zamotani u ćebe, dok vatra tiho pucketa, obezbeđivanje drva za zimu nije ni približno lepo ni romantično. Posao sa drvima je jedan od najtežih i najzahtevnijih poslova. Ukoliko sami iz svoje šume sečete drva, procedura je sledeća: šumar vam obeleži drva koja možete da isečete, zati treba da oborite ta drva i da ih isečete na trupce, pozovete nekoga sa kanionom da vam ih preveze (treba ih sve utovariti, a potom i istovariti iz kamiona), kada drva stignu ispred kuće, treba ih iscepati na cepanice i naređati. Kada pada kiša - prekriti ih, kada je lepo vreme - otkriti da se suše. Eto koliko posla je u pozadini romantične slike pucketanja vatre u kaminu. S druge strane, jeste mnogo lepo imati kamin.
4. Vazduh je čist, sredina nezagađena. - Još jedna privilegija našeg pomalo zabačenog planinskog sela. Ipak, klima jeste specifična, vazduh je oštar i uvek je i po 6, 7 stepeni hladnije nego u gradu. Tako da leti nemamo one nepodnošljive vrućine, ali zimi imamo velike mrazeve.
5. Uživamo u snegu i zimskim čarolijama. - Kada padne sneg, zadrži se mesecima. I zato treba naći lepotu i u tome. Po meni ona se ogleda u tome što mi imamo onaj pravi sneg zbog kog ljudi zimi idu na planine. Nama je to ispred kuće. Ne bljuzgavica koja se posle dva dana otopi i samo napravi bare i blato, već metar snega koji padne i ostane tu dugo. Dneg koji škripi pod nogama, na kom možemo da se sankamo, grudvamo, pravimo Sneška od 2 metra. Sneg koji i novogodišnjim praznicima daje tu pravu magiju, jer za mene Nova godina i Božić bez snega nisu potpuni.
6. Svakodnevno se susrećemo sa raznim divljim i domaćim životinjama. - Šetate šumom i u daljini vidite lane koje vas posmatra nekoliko sekundi pre nego što pobegne dublje u šumu. Scena koja u gradu ne može da se doživi. Kod nas je uobičajena. Često se srećemo i sa lisicama, zečevima, divljim svinjama. Imali smo šumske kornjače koje su nam jedno vreme stalno dolazile u dvorište. Sove su nam komšije. A često viđamo i sokole u jastrebove. Takođe, za našu decu je potpuno normalno da pomaze kozu, ovcu, kravu, konja, kokošku, patku, ćurku... Znaju da od te krave dobiju mleko koje piju, a da koka nosi jaja. Potraga za jajima u kokošinjcu je za decu neverovatna avantura!
7. Beremo šumske plodove. - Osim sa životinjama, deca se svakodnevno susreću sa pečurkama, divljim borovnicama, šumskim jagodama i ostalim plodovima. I D i N obožavaju da beru jagode i borovnice, a D već zna da prepozna i neke od pečurki koje beremo.
8. Ima malo dece. - U prvi razred ove godine upisala su se samo tri prvaka. Mali broj dece je generalno problem u selima širom Srbije, pa tako i kod nas.
9. Nema vanškolskih aktivnosti za decu. - Odnosno, vrlo su malobrojne i vrlo ograničene. To je ono što ja trenutno vidim ovde kao jedan od glavnih nedostataka.
10. Nemamo pedijatra u selu. - Ovo je baš veliki problem kada vam je kuća puna male dece. Pedijatar nam je udaljem skoro 50km. U seoskom domu zdravlja imamo samo dežurnog lekara opšte prakse. Za sve drugo ide se u grad.
11. Izolovani smo od kulturnih dešavanja. - Nema pozorišta, bioskopa, muzeja i sličnih mesta. Opet, mi često vodimo decu na razna dešavanja po okolnjim gradovima, tako da mislim da im toga ne fali. D je nebrijeno puta bio i u bioskopu i u pozorištu. N je bila na nekoliko priredbi i vidim da je već zrela i za pozorište. D je obišao nekoliko muzeja (sa tematikom koje ga interesuju). V je za sve ovo još uvek mala, ali ćemo uskoro uvesti i nju u taj svet. Ovde ponekad deca imaju organizovanu priredbu, ali je se to retko dešava. Imamo seosku biblioteku koja je vrlo lepo opremljena i iz koje D i ja volimo da uzimamo knjige.
12. Nema parkova, igraonica i sličnih mesta za decu. - U dvorištu vrtića ima parkić za decu i to je sve. Zaista fali mesto gde bi mogla da se odvedu deca, da imaju neke organizovane aktivnosti i tome slično.
13. Život je sporiji. - Jednostavno, imamo više vremena jedni za druge, više smo posvećeni porodici i deci, ljudi se više druže.
14. Deca više vremena provode u prirodi, a manje ispred ekrana. - Nema potrebe da dodam bilo šta, jer je to samo po sebi dovoljno.
15. Za svaku veću kupovinu idemo u grad. - Nemamo da kupimo sveže meso, ribu... Pijaca je samo ponedeljkom i izbor je vrlo ograničen. Imamo dve prehrambene prodavnice i to je to. Tako da mi često idemo u grad u veliku nabavku, jer mnogo toga što mi je potrebno da kupim za decu ovde nema.
16. Nemamo gde da kupimo pelene i kozmetiku za decu. - Ovo je veliki problem takođe. Mada smo se mi navikli i obezbedimo zalihe pelena svaki put kad idemo u grad. Takođe i sve od opreme za bebe nabavljamo na isti način (flašice, cucle, adaptirana mleka, šampone...).
17. U apoteci nema sirupa. - Apoteka je slabo opremljena i radi svega 3-4 sata dnevno. Ukoliko vam neki lek zatreba odmah, najverovatnije ga nećete naći. Apotekar ga može doneti tek sutradan. Zato uvek moramo da imamo u kućnoj apoteci zalihe bukvalno svega.
18. Pošta ne funkcioniše kao u gradu. - Najvećih problema ima sa paketima. Privatne kurirske službe dovoze pakete jednom nedeljno. I to ne na kućnu adresu, već dođu u centar sela i zovu vas da dođete po paket. Mi smo malo udaljeni od centra i dešavalo se da baš u tom trenutku ne mogu zbog dece da odem do centra. Oni vrate paket, a ja ostanem sa objašnjenjem koje uglavnom niko ne može da shvati. U pošti je slično. Paketi se ne raznose, već treba da se ode u poštu po njih.
Kao i svugde i ovde ima dobrih i loših stvari. Za sada preovladavaju one koje nam odgovaraju, zbog čega i nastavljamo život ovde. Uželim se ponekad šetnje gradom, obilaskom nekih mesta, nedostaje mi veći izbor mogućnosti. Ali pronalazimo načine da to nadoknadimo. I lepo nam je na selu. A, što je najvažnije, lepo je i našoj deci.
Vrlo lepo receno! Bravo!
ReplyDelete