Da li ste imali blizak susret sa vaškama? Mi jesmo. Iako je to nešto o čemu sam slušala stalno i nešto što je uvek tu negde iza ćoška, kao recimo boginje, kada su se pojavile kod mog deteta, osetila sam se krajnje bespomoćno.
Dete koje je dobilo vaške je N. N je u našoj porodici ono dete koje uvek sve snađe. Kada smo videli vaške osetila sam grižu savest, krivicu. Trebala sam da pazim više, da se ne zavlači svuda, da se ne prlja, ne igra sa svakim kučetom koje vidi na ulici. U mojoj glavi to je izgledalo kao najezda termita (samo što su vaške) u njenoj kosici, koja će preći na sve nas i raširiti po celoj kući i kojih se nećemo osloboditi nikada. Sedela sam i plakala. Mi ćemo biti "oni vašljivi".
Posle sat vremena shvatila sam da moram nešto da uradim, jer vaške su tu i sigurno neće same otići.
Prvo sam pretražila i pročitala sve živo o vaškama što sam mogla da nađem, kako bih znala sa čime to imam posla. I stvar nije bila toliko ozbiljna kao što je to meni u prvi mah izgledalo. Onda smo se pregledali svi u kući. Osim N niko nema ni vaške ni gnjide.
Treba nam šampon ili prašak kojim ćemo joj zaprašiti glavu. Ovde nema gde da se kupi. Ujutru će nam stići sprej kojim ćemo je zaprašiti. Za prvi udar natopila sam joj glavu jabukovim sirćetom i ostavila da odstoji. Krenula sam da je češljam sa gustim češljićem. Naišla sam na 3-4 vaške. Nije imala najezdu vaški po glavi kao što sam ja očekivala. Ali je imala gnjide. I one su te koje se najteže odstranjuju jer se zalepe za koren dlake. Oprali smo kosu. Šta je tu je. Čekamo da ujutru stigne sprej.
Nisam znala šta još da radim. Da li treba da detaljno dezinfikujem celu kuću? Da li sad imamo vaške po celoj kući? Da li će sa N preći i na nas? Odakle N vaške?
Iako se uglavnom tako misli, vaške nemaju veze sa higijenom. Ne mogu se pokupiti od kućnih ljubimaca i drugih životinja. I ne šetaju i ne šire se tek tako po kući. N ih je najverovatnije dobila u vrtiću od nekog drugog deteta. U kolektivu se najlakše prenose.
Ja sam posteljinu na kojoj je spavala i peškire sa kojim sa je brisala tih dana bacila na pranje. I to je bilo sasvim dovoljno. Garderobu svakako menja svaki dan.
Ujutru nam je stigao sprej. U kutijici su bočica sa raspršivačem i gusti češalj. Sprej se naprska na suvu kosu i ostavi se da odstoji sat vremena. Nakon toga se kosa dobro iščešlja gustim češljem. Na taj način se odstrane i vaške i gnjide. Nakon toga se kosa opere standardnim šamponom.
I na samoj kutiji od spreja piše da su nakon tretmana sve vaške i gnjide ubijene i da one više ne mogu preći ni na koga, tako da dete može da nastavi sa upbičajenim društvenim aktivnostima. Sprej se samo jednom nanoso, kao što sam već objasnila i to je to. Ukoliko je potrebno, proces zaprašivanja može da se ponovi, ali tek za sedam dana. Što smo mi i učinili, jer smo joj ponovo pronašli gnjide. Nakon toga sve je bilo u redu.
Većina dece u nekom trenutku zapati vaške i to je normalno i uobočajeno. Često možete čuti da je to sramota i da se automatski povezuje sa aljkavošću i prljavštinom. Nema nikakve veze sa tim. Vaške mpže dobiti bilo ko, nema pravila. I nije sramota. To je problem koji se rešava. I nije strašno kao što u prvi mah izgleda.
Naša N je imala vaške. Niko drugi u kući nije. Kod N smo ih istrebili i od tad se sve vratilo u normalu. Od nas ih niko nije no dobio. Dakle, nema pravila. A mi nismo "oni vašljivi" već roditelji deteta koje je poput mnoge druge dece imalo susret sa vaškama.
Dete koje je dobilo vaške je N. N je u našoj porodici ono dete koje uvek sve snađe. Kada smo videli vaške osetila sam grižu savest, krivicu. Trebala sam da pazim više, da se ne zavlači svuda, da se ne prlja, ne igra sa svakim kučetom koje vidi na ulici. U mojoj glavi to je izgledalo kao najezda termita (samo što su vaške) u njenoj kosici, koja će preći na sve nas i raširiti po celoj kući i kojih se nećemo osloboditi nikada. Sedela sam i plakala. Mi ćemo biti "oni vašljivi".
Posle sat vremena shvatila sam da moram nešto da uradim, jer vaške su tu i sigurno neće same otići.
Prvo sam pretražila i pročitala sve živo o vaškama što sam mogla da nađem, kako bih znala sa čime to imam posla. I stvar nije bila toliko ozbiljna kao što je to meni u prvi mah izgledalo. Onda smo se pregledali svi u kući. Osim N niko nema ni vaške ni gnjide.
Treba nam šampon ili prašak kojim ćemo joj zaprašiti glavu. Ovde nema gde da se kupi. Ujutru će nam stići sprej kojim ćemo je zaprašiti. Za prvi udar natopila sam joj glavu jabukovim sirćetom i ostavila da odstoji. Krenula sam da je češljam sa gustim češljićem. Naišla sam na 3-4 vaške. Nije imala najezdu vaški po glavi kao što sam ja očekivala. Ali je imala gnjide. I one su te koje se najteže odstranjuju jer se zalepe za koren dlake. Oprali smo kosu. Šta je tu je. Čekamo da ujutru stigne sprej.
Nisam znala šta još da radim. Da li treba da detaljno dezinfikujem celu kuću? Da li sad imamo vaške po celoj kući? Da li će sa N preći i na nas? Odakle N vaške?
Iako se uglavnom tako misli, vaške nemaju veze sa higijenom. Ne mogu se pokupiti od kućnih ljubimaca i drugih životinja. I ne šetaju i ne šire se tek tako po kući. N ih je najverovatnije dobila u vrtiću od nekog drugog deteta. U kolektivu se najlakše prenose.
Ja sam posteljinu na kojoj je spavala i peškire sa kojim sa je brisala tih dana bacila na pranje. I to je bilo sasvim dovoljno. Garderobu svakako menja svaki dan.
Ujutru nam je stigao sprej. U kutijici su bočica sa raspršivačem i gusti češalj. Sprej se naprska na suvu kosu i ostavi se da odstoji sat vremena. Nakon toga se kosa dobro iščešlja gustim češljem. Na taj način se odstrane i vaške i gnjide. Nakon toga se kosa opere standardnim šamponom.
I na samoj kutiji od spreja piše da su nakon tretmana sve vaške i gnjide ubijene i da one više ne mogu preći ni na koga, tako da dete može da nastavi sa upbičajenim društvenim aktivnostima. Sprej se samo jednom nanoso, kao što sam već objasnila i to je to. Ukoliko je potrebno, proces zaprašivanja može da se ponovi, ali tek za sedam dana. Što smo mi i učinili, jer smo joj ponovo pronašli gnjide. Nakon toga sve je bilo u redu.
Većina dece u nekom trenutku zapati vaške i to je normalno i uobočajeno. Često možete čuti da je to sramota i da se automatski povezuje sa aljkavošću i prljavštinom. Nema nikakve veze sa tim. Vaške mpže dobiti bilo ko, nema pravila. I nije sramota. To je problem koji se rešava. I nije strašno kao što u prvi mah izgleda.
Naša N je imala vaške. Niko drugi u kući nije. Kod N smo ih istrebili i od tad se sve vratilo u normalu. Od nas ih niko nije no dobio. Dakle, nema pravila. A mi nismo "oni vašljivi" već roditelji deteta koje je poput mnoge druge dece imalo susret sa vaškama.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?