Problemi sa tvrdom stolicom

Još od kad je bila beba N je imala problema sa tvrdom stolicom. I u toj situaciji dam joj čaj od kamilice, kompot od suve šljive ili nešto slično i problem bi se rešio. Kada je sa 18 meseci prestala da pije mleko na flašicu, problem sa tvrdom stolicom javljao se veoma retko. Sve do skoro.

Pre šest dana N je sela na nošu i pokušala da se isprazni. Međutim, teško joj je išlo, pri čemu je odbijala da ustane sa noše. I to je trajalo. Pokušala sam nekoliko puta da je podignem sa noše i pri svakom mom pokušaju počela bi da plače. Dok je sedela na noši sve je bilo u redu, odnosno, nije plakala. Sedela je bukvalno dva sata na noši pre nego što sam je na silu podigla. Ona je počela da plače, a počela sam i ja kada sam videla na njenoj guzi nešto poput džigerice veličine njene pesnice. Nisam znala ni šta je to niti šta treba da radim. Pozvala sam odmah supruga da dođe kući, jedva uspevajući da mu objasnim o čemu se radi. Čim je stigao, navukli smo nekako N, uzela sam je u ruke i ponela u kola. Suprug je spakovao D i V u kola i otišli smo u dom zdravlja.

U našem domu zdravlja imamo samo dežurnog lekara opšte prakse. Čim je video o čemu se radi, rekao nam je da nas sanitetom šalje za Leskovac. Meni se sve skupilo, sve boljke koje muče decu poslednjih mesec dana, to što nikako da se oporave, to što se sad još desilo i ovo - N je ispalo debelo crevo, što se dešava kada je tvrda stolica, a dete se mnogo napreže prilikom pražnjenja. Doktor je pokušao da me uveri da se to dešava, da nije tako strašno kao što izgleda i da moramo kod dečijeg hirurga, jer on tu ne može ništa.

Ja sam sa N krenula sanitetom odmah u bolnicu. Suprug je sa D i V otišao do kuće po stvari i krenuli su za nama. Nisam imala predstavu kako se taj problem rešava, da li je potrebna operacija, da li će nas zadržati u bolnici.

U bolnici je večernja smena i dečijeg hirurga nema, već samo hirurga opšte prakse. Vratio joj je crevo unutra i to je bilo to. Rekao je da pije više tečnosti i da jede što više čorbasto. Ukoliko se ponovi, moraće na operaciju da joj odstrane deo creva. Pitao me je da li želim da ostanemo neki dan u bolnici. Odgovorila sam da ukoliko nema nikakvu terapiju ili neku realnu potrebu da bude tu, da bih radije da idemo kuće. Kod kuće će joj ipak biti bolje. U bolnici će samo da se traumira. Znam, jer sam već bila jednom sa njom u bolnici sedam dana kada je imala bronhitis. Potpisala sam da želim da idemo kući i to je bilo to.

U povratku N se već opustila, počela je da peva i bila je raspoložena. Nama je bilo mnogo lakše, jer je očigledno ništa nije bolelo. Nadali smo se da he to to, malo ćemo joj izmeniti ishranu i neće više biti problema. Ali svaki put kada bi zatražila nošu, mi bismo doživeli traumu. Sutradan kada je opet imala stolicu desilo se isto. Ponovo je krenula da istera i crevo. Srećom, videla sam na vreme i čim sam joj pritisnula guzu, ono se vratilo unutra. Sledećeg dana opet isto. Sada sam već bila na ivici, jer je u mojoj glavi bila slika ili operacija ili svaki dan ovakva slika.

Odlučili smo da odemo kod dečijeg hirurga i da se nađe neko rešenje. Nemoguće da će se ovo stalno dešavati i da ne može ništa da se uradi. Dečiji hirurg nas je malo umirio. Rekao nam je da se kod dece ne rade ti hirurški zahvati odstranjivanja creva i da će izmenjeni režim ishrane i sirup za omekšavanje stolice to rešiti. Takođe, potrebno je vreme da zidovi creva ponovo očvrsnu i da sve dođe na svoje, a to može da traje i nekoliko meseci. Moramo da budemo strpljivi i uporni.

Od juče je počela da pije sirup. Nekih sat - dva nakon što je popila sirup tražila je nošu. Najnormalnije se ispraznila. S tim što sam je iz straha vrlo brzo podigla sa noše. Sve je bilo u redu. I to je bilo neverovatno olakšanje. Već četiri dana je na izmenjenom režimu ishrane. A i cela porodica, kako bi sve podnela lakše. Nadam se da će sve biti u redu, da će sirup i ishrana rešiti problem i da se ispadanje creva više neće ponavljati.