TAMAMA

Da me neko pita koje je najbajkovitije mesto na kom sam bila, bez razmišljanja bih odgovorila Vila Majur i Ergela Kelebija. Zašto? Boravite u Vili koja izgleda kao dvorac neke princeze, a onda po vas dođu kočije i odvode vas u obilazak Ergele, na kojoj ima preko 70 lipicanera. Da, zaista je tako bilo. Sa recepcije su nam javili da naše kočije stižu. Na nama je bilo samo da siđemo dole. Ljubazni kočijaš nas je pozdravio i krenuli smo u jednosatnu vožnju kočijom, pro kroz Ergelu Kelebija, a potom kroz Subotičku peščaru, koja je zaštićena kao predeo izuzetnih odlika. I zaista jeste.  Svi ti puteljci kojima smo prolazili, drveće kroz koje su se konji provlačili, sve to mi se činilo potpuno nestvarnim. A da li je potrebno da pominjem beskrajno oduševljenje dece kada su seli u kočije koji vuku konji, a koji se svako malo oglase, što bude ispraćeno dečijom grajom i smehom?                Nakon vožnje naš kočijaš nas je ostavio na Ergeli. Imali smo časove jahanja, od kojih j

V je pre nedelju dana napunila sedam meseci. Počeli smo sa uvođenjen namirnica koje se uvode u bebinu ishranu sa navršenih sedam meseci - jogurt, kiselo mleko, dunja, cvekla, žumance, pileći i ćureći batak, teletina... Sada počinjemo i sa uvođenjem trećeg nemlečnog obroka u toku dana.                                            U knjizi "Moj prvi zalogaj" sam pronašla sledeću preporuku rasporeda obroka u toku dana za bebu od sdam meseci: - doručak - žitarice sa mlečnim proizvodima - ručak - meso ili žumance sa povrćem - užina - voće ili sok - večera - žitarice sa povrćem Kao što se može primetiti, prema ovoj tabeli, bebine potrebe za dnevnim unosom hrane su poistovećene sa potrebama odraslih, u smisli raznovrsnosti namirnica koje unosimo u organizam u toku jednog dana, samo je razlika, naravno, u količini. Ujutru, pred spavanje i na zahtev u toku dana, preporučuje se dojenje. Kako bi mi bilo lakše, što za kupovinu, što kasnije za pripremu obroka, napravila sam

Pisala sam vam o samom smeštaju u Vili Majur , kao i o hrani u njihovom restoranu i taj tekst možete pročitati OVDE . Ovoga pita predstavljam propratni sadržaj koji hotel pruža svojim gostima, a kojim smo mi oduševljeni.                                   Pre svega moram da spomenem fenomenalni bazen, jer deca nisu htela da izađu iz njega i bukvalno od trenutka ulaska u hotel D i N su bili nestrpljivi i jedva su dočekali odlazak na bazen. Ono što je verovatno svakome sa malom decom najvažnije jeste koliko je bazen prilagođen deci i odgovor je - u potpunosti. Temperatura u prostoriji u kojoj se nalazi bazen je veća u odnosu na ostatak hotela, neprestano se zagreva i zaista je prijatno i kada ste u kupaćem kostimu. Voda je takođe izuzetno topla, što je meni bilo među bitnijim stavkama, jer sam užasno smrzljiva. Dubina na početku bazena je pola metra i postepeno se povećava do 2 metra. Taj prvi deo bazena je, naravno, predviđen za decu i sasvim je dovoljan prostor i da se deca ig

Počinje sezona odmora i veliki broj ljudi se sprema za letovanje. Svi smo svesni da kada putujemo sa decom, sve je mnogo drugačije nego putovanja na koja smo išli pre nego što smo postali roditelji. I na kraju krajeva, odmor sa decom zapravo i nije odmor. Prošlog vikenda smo prvi put iđli na put sa bebom V. I malo me je plašilo kako će ona reagovati na promenu. Osim što joj tih nekoliko dana njen raspored dnevnog spavanja bio malo poremećen zbog svih aktivnosti koje smo imali, nije bilo drugih problema. Druga stvar o kojoj sam pred put neprekidno razmišljala bila je kako da preživimo samo putovanje, jer preći kolima 500 kilometara nije mala stvar. Pripremila sam igračke sa kojima vole da se igraju, keks i grisine za grickanje, usput smo kupili picu da jedemo, kupili smo čak i po novu igračku svakome, kao i penu za duvanje balončića, pa su cela kola bila u peni, cd sa njihovim omiljenim dečijim pesmicama smo vrteli tokom skoro celog puta... Ali sve je to doprinelo da imaju zanimac

Uvek se postavlja pitanje kada treba početi sa pranjem zubića, da li čim izađe prvi zub, da li kada ih ima nekoliko, da li se koristi pasta, koju četkicu odabrati i većina roditelja se nađe sa gomilom pitanja i dilema i nismo sigurno ni odakle početi. Kako kažu, uvek se počinje od početka, pa tako i higijena usne duplje počinje već u prvim bebinim danima. Da, toliko rano! Ali, ta prva rutina se sastoji od sledećeg: sterilna gazica se natopi mlakom vodom ili mlakom nezaslađenom kamilicom, umotate je oko prsta i polako prebrišete bebina usta i desni. Ovo treba ponavljati dva d tri puta dnevno. Kada izađu prvi zubići, to ne znači da odmah moramo da kupimo i četkicu. Treba nastaviti sa brisanjem usne duplje i novoizraslih zubića natopljenom gazicom sve do detetovog prvog rođendana. U tom uzrastu se preporučuje da se počne sa upotrebom četkice, jer je dete dovoljno zrelo da shvati čemu četkica služi. Upotreba paste za zube u početku nije neophodna i treba je uvesti tek kada dete mo

Proteklog vikenda naše planinsko okruženje zamenili smo vojvođanskom ravnicom. I promena je veoma prijala. Odseli smo u apartmanu u Vili Majur , koja se nalazi u Kelebiji, u blizini Palićkog jezera. Vila Majur je hotel sa četiri zvezdice i celokupna usluga je na veoma visokom nivou. Sve je vrlo lepo uređeno i opremljeno, a osoblje je veoma ljubazno i uslužno. I, što je nama najvažnije, sve je vrlo prilagođeno deci. Vila izgleda kao princezin dvorac iz bajke i celo okruženje j vrlo bajkovito. Odvojena je od glavnog puta i lepo ušuškana, što omogućava mirnu sredinu, bez buke i uličnog stresa, a i potpuno bezbednu za decu, jer (osim gostiju koji dolaze i odlaze), saobraćaja oko same Vile nema. Naš apatman se sastoji od dnevne sobe, spavaće sobe, kupatila i velike terase. Potpuno je opremljen svim onim što je potrebno da učini vaš boravak ugodnim. Dnevna soba ima dva dvoseda na razvlačenje, dve fotelje i stočić, radni sto i fotelja, ormari, police, televizor. U spavaćoj sobi je

Pitanje koje se svakoj ženi svakodnevno vrti po glavi jeste "Šta spremiti danas za ručak?". Mada, ni drugi obroci nisu uvek lako osmišljeni, ali ručak je obrok kom, čini mi se, pridajemo najveći značaj. Zato sam odlučila da podelim sa vama recepte za jela koja se često nalaze na našoj trpezi, koje deca rado jedu i koja se uglavnom brzo spremaju. Neke od njih možete iskoristiti za doručak, večeru ili lagani ručak, dok drugi predstavljaju pravi obilni ručak. 1. Riblja svaštara Ovo jelo je veoma zdravo, jer sadrži ribu, ali i razno povrće. Sve što vam je potrebno su dve konzerve ribe (može 2 tunjevine, 2 sardine ili jedna tunjevina i jedna sardina - potpuno je svejedno) i po jedan primerak povrća koje imate. Od povrća dolaze u obzir crni luk, beli luk, mladi luk, krastavac (još bolje ako imate kisele krastavčiće), paprike, paradajz. Još će vam trebati jedna pašteta, dva jaja i začini koje volite. U činiju sipati ribu (malo je procediti od ulja, ali ne mora skroz). Svo

N još uvek priča veoma slabo, zapravo izgovara tačno svega nekoliko reči. V je već počela sam korišćenjem drugih glasova osim "gu" i "ga". Zbgo toga ponekad u šali kažemo da čekamo da progovori V, pa će ona da nauči N da priča, pošto mi ne uspevamo. N za dva meseca puni dve godine, V uskoro puni sdam meseci. Kada je ustvari očekivano vreme za prvu reč, kako se razvija detetov govor i kada je vreme da se ipak obratimo za pomoć?                          Već oko sedmog meseca bebe počinju sa "da-da", "ta-ta", "ba-ba". Mi roditelji to dočekamo presrećni i uzimamo to za prvu detetovu reč, pamtimo je, zapisujemo u radosnice kada je izgovorena i hvalimo se rodbini i prijateljima da je naša beba propričala. Međutim, stručnjaci za prvu detetou reč smatraju reč koju dete upotrebi sa značenjem. Odnosno, ako izgovori "tata" pritom se obraćajući ili pokazujući na tatu - to je prva reč. Ona se očekuje oko prvog detetovog rođendana.

Iako je dojenje najlepša i najprirodnija stvar na svetu, kada vide ženu na ulici, u parku, restoranu da doji bebu, ljudi imaju veoma različite reakcije. Dojenje na javnom mestu još uvek je nešto što kod nekim majki ili, s druge strane prolaznika, izaziva nelagodu, sramotu, neprijatnost. Uopšte nema razloga za to.                        Već sam pisala o dojenju OVDE i još tada sam rekla da je dojenje najlepše što možete da uradite za Vašu bebu. Opšte je poznato koliko pozitivan uticaj ima dojenje, kako na pravilan rast i razoj bebe, tako i na uspostavljanje veze između mame i bebe. Takođe, tim bliskim činom dojenja bebi prenosimo osećaj sigurnost, emocionalne sigurnosti i zadovoljstva. Zašto onda sve to zaboravimo kada se nalazimo van kuće, a naša beba nam daje znake da je gladna? Samim tim što dojimo, hranjenje bebe nam je vrlo olakšano. Ne gubimo vreme na pripremu hrane, već joj je obrok uvek spreman i uvek dostupan. Kad god beba ogladni, mama može da je nahrani. I na to ne

Kada sam ostala trudna sa trećom bebom, već smo bili svrstani u natprosečno velike porodice. Sada, kada čekamo četvrtu bebu, već smo duboko zagazili u "lude", "nenormalne" ili čak "one koji samo prave decu". Zašto ljudi imaju toliki problem sa velikim porodicama?                                        Pre svega, odavno sam shvatila da se svetu ne može ugoditi i prestala da se uopšte trudim da ugodim bilo kome, osim sebi i svojoj porodici. Jer zaista ne vredi. Ali me veoma zbunjuje i začuđuje to što su ljudi vrlo spremni da određuju, po nekim ne znam već kojim kriterijumima, koliko bi koji par trebao da ima dece. Izvinjavam se, ali niko mi nije rekao da treba da napravim anketu i da na taj način saznam koliko dece ja smem da imam. Velika porodica je oduvek bila nešto o čemu sam maštala. Još kao dete zamišljala sam da imam veliki broj dece, a kao tinejdzerka obožavala filmove sa parovima i njihovom mnogobrojnom decom i divila se kako imaju divne odnos