TAMAMA

Primetila sam da nam najviše novca iz kućnog budžeta odlazi na hranu. Takođe sam primetila i da generalno mnogo hrane bacamo. S druge strane, kada smo u stisci sa novcem uspemo za 500 dinara da obezbedimo sva tri obroka za sve nas. I onda sam došla na ideju da napravim projekat “Nedelju dana sa 500 dinara dnevno za obroke”, jer znam da uspemo da pokrijemo dan sa tim budžetom, ali me je interesovalo koliko dugo bismo mogli tako. Napravila sam jelovnik, koji sam u hodu i po potrebi i korigovala da bih se uklopila u budžet. I uspeli smo. Izgurali smo nedelju dana sa 500 dinara za obroke dnevno. Da je moguće – jeste. Da je lako – nije. Najveći problem je definitivno što je prilično sužen izbor namirnica i jela, naročito mesa. Jer u taj budžet jedino se uklapaju piletina (sve osim belog mesa) i koske. O junetini i kvalitetnoj ribi se ne pomišlja. Ali uvrstila sam u obroke tunjevinu i sardine kao alternativu. Uz svaki ručak imali smo salatu. Svaki dan deca su imala užinu – sveže voće

Da li znate po čemu je poznato selo Kušići, koje se nalazi 25 kilometara od Ivanjice, na obroncima planine Javor? Na planini Javor vođeni su srpsko-turski ratovi, a u jednom periodu je i sama planina bila granica između ove dve zemlje. Karađorđe je sa svojom vojskom u Kušićima pravio jaka utvrđenja i šančeve, koji se i danas mogu prepiznati, a u narodu ih zovu "Karađorđevi šančevi". Zbog istorijskih događaja koji su se odvijali na ovoj teritoriji, planina Javor obiluje brojnim istorijskim spomenicima. Ipak, mi smo uživali u prelepoj prirodi Kušića. Selo danas obiluje malinjacima i, koliko smo mogli da primetimi, uglavnom je tu starije stanovništvo koje se bavi pretežno poljoprivredom. Zato ae domaći proizvodi poput malina, kupina, aronije i prerađevine od ovog voća mogu naći u svakom domaćinstvu. Odseli smo u hotelu " Javor ", koji je jedini hotel u Kušićima (naše utiske o hotelu možete pročitati OVDE ). Gde god da smo pošli, imali smo predivan pogled

Mnogo puta smo se selili. Pritom često i putujemo. Izmenjali smo stanove, kuće, hotele, apartmane, planine, ravnice, sela, gradove... Često me pitate kako deca prihvataju sve te promene. Mislim da ću to najbolje uspeti da objasnim prenoseći vam spontani razgovor sa N na ovu temu od pre neki dan. Naime, spremili smo se da idemo u park, koji se nalazi blizu stana u kom smo živeli pre nego što smo se uselili u ovu kuću. N je to konstatovala ovako: "Idemo tamo gde je moja druga kuća u Jagod'nu"(tako ona to izgovara). Onda sam je pitala koliko to ona ima kuća. "Imam mnogo kuća! U Jagod'nu, C'nu T'avu, Z'atibovu, pa tamo gde su vodopadi (naravno da će deca zapamtiti silne vodopade), mogu da idem u onu moju kucu da jasem konja, na move... Imam ja mnogo kuća. Sad jos mavo hoću da idem u moju kuću u C'nu T'avu, nisam mnogo bija tamo!" "A koja kuća ti se najviše sviđa?" "Ne znam. Sad mi se sviđa Jagod'na. Imam ja mn

Postoje tako neka mesta koja zvuče poznato ali nisam sigurna da sam zaista čula za njih. A onda odem tamo i pitam se kako je moguće da ranije nisam znala za to predivno mesto. Baš taj osećaj sam imala kada smo otišli u selo Kušići u hotel Javor. Radi lakšeg određivanja lokaliteta u glavi, Kušići se nalaze u blizini Ivanjice, okruženi planinama Javor i Mučanj. Čist planinski vazduh, pogled koji oduzima dah, brojni malinjaci, koji se smenjuju sa livadama prekrivenim poljskim cvećem. A tu je i hotel “Javor”, jedini hotel u Kušićima . Smešteni smo u dvodobni apartman. U jednoj sobi  su dva kreveta, ormar, sto i tv. U drugoj bračni krevet i tv. Primetila sam da je veoma čisto i svakog dana spremačica dolazi da čisti, usisava, menja peškire, dodaje toalet papir i slično ako manjka. A čak i između tih čišćenja uvek može da se zatraži ako nešto treba. Apartman je u prizemlju. Sa druge strane recepcije ulazi se u restoran-bar. Imamo polupansion. Za prvu večeru dočekuje nas rolov

Netaknuta priroda, mir i tišina, beloglavi supovi, vijugava reka, prelepa jezera na njoj... Jednom rečju čarobno! Znate one fenomenalne fotografije sa vidikovca na zmijoliku reku? Da, to je Uvac! I ne, mi je nemamo. Ali samo zato što kada posećujemo neko mesto ne idemo poznatim stazama već želimo da ga doživimo na naš način. I ovoga puta smo uspeli. Proveli smo 4 dana na Uvačkom jezeru (nazivaju ga i Sjeničko jezero) i odseli u Vili Uvac , o kojoj možete pročitati OVDE . A ako ste avanturisti poput nas, onda vam je veoma važno i šta tamo možete pronaći. Pa da krenemo... Pod broj jedan bih stavila krstarenje Uvcem uz koje ide i poseta Ledenoj pećini i uspinjanje na vidikovac Molitva na kom nastaju one fenomenalne fotografije. Na žalost, nama vreme nije dozvolilo da odemo na krstarenje ali biće sigirno prilike, jer je Uvac mesto kom ćemo se sigurno vratiti još neki put. Pored Molitve, tu je još nwkoliko vidikovaca, a jedno od njih je na svega 700m od Vile Uvac. Mi

Sa Zlatibora smo se zaputili ka predivnom Uvcu. Nikada ranije nismo dolazili u ovaj kraj i iskreno nismo ni znali šta tamo da očekujemo. Za smeštaj smo izabrali Vilu Uvac koja se nalazi na obali Sjeničkog (Uvačkog) jezera u selu Akmačići. Malo posle Nove Varoši je skretanje za Akmačiće i put je dobar. Poslednjih 300 metara do vile nema asfalta, već je nasipan put, ali nema ni rupani ničeg sličnog tako da se lako prolazi. A Vila Uvac je jedno fenomenalno mesto i potpuno drugačije od svih smeštaja u kojima smo do sad odsedali. Koncept je potpuno domaćinski i već pose pola sata provedenih u vili osećali smo se kao kod kuće. Vila se sastoji od zajedničkog dnevnog boravka u kom je jedan deo napravljen za igranje za decu, zajedničke kuhinje i spavaćih soba. U dnevnom boravku možete gledati tv, pustiti decu da se igraju, popiti kafu ili čaj (besplatno je), družiti se sa domaćinima ili drugim gostima. U kuhinji možete slobodno pripremati obroke, hranu koju imate (ukoliko s