TAMAMA

Ležanje u bolnici nikome ne prija. Ali nekad smo prinuđeni da budemo tu. Kada je trudnoća u pitanju, to može biti zbog održavanja trudnoće, ako postoji neki problem, ili, ako kao ja živite pedeset kilometara od porodilišta pa doktor insistira da budete tu. Primljena sam na patologiju dva dana pre termina po dogovoru sa doktorom. Četvrta beba, sve tri prethodne rođene pre termina. Niko nije očekivao da će sada biti mnogo drugačije. Međutim, svaka trudnoća je drugačija i ja sam savršeni dokaz za to. Danas je već moj peti dan u bolnici. Drugi od kako smo prošli termin. I još uvek čekamo. Ova devojčica još nije spremna. Svi smo mislili da ću se do sad već uveliko poroditi i da ću uskoro biti kući. Ali ne ide uvek sve onaki kako planirate. I ne preistaje mi ništa drugo nego da se prilagodim trenutnoj situaciji. Prethidnih dana rađen mi je ctg svakodnevno, rađen mi je ultrazvuk, biofizički i klinički nalaz. Beba je uznapredovala. Nema zastoja u razvoju. Biće po kilaži malo sitnija...

Pitanje svake trudnice pred kraj trudnoće jeste: " Šta poneti u porodilište?". Dobro je napraviti spisak neophodnih stvari, kako bismo na vreme pripremile sve što će nam trebati, a opet, to će sprečiti da nosimo stvari koje nam neće trebati ili nećemo moći da koristimo i samo će nam predstavljati teret. Torbu za porodilište uvek spakujem na početku devetog meseca i stavim u kola. Tako znam da je u svakom trenutku to spremno i kada dođe trenutak za polazak u bolnicu, ne moram da razmišljam o tome. Kada odlazite na porođaj, biće vam potrebno sledeće: - mrežasti ulošci - mrežaste gaćice - toalet papir - peškir - papuče (ja nosim mekane po sobi i gumene za kupanje) - sapun (najbolje neki za bebe) Sve ovo će vam trebati kada krenete u salu. Za bebu je potrebno sledeće: - jednokratne pelene - kremica za pelensku regiju - vlažne maramice Još može da vam zatreba: - četkica i pasta za zube - neseser sa kozmetikom - spavaćica - ukoliko pre porođaja le...

Svakodnevno mi stiže mnogo vaših putanja i moram pre svega da kažem da mi je veoma drago zbog toga što imam sjajnu komunijaciju sa vama. Zato sam odlučila da sva pitanja koja sam dobila poslednjih dana i odgovore na njih pretočim u jedan post. Pa da krenemo... 1. Sa čime mogu da pomešam junetinu bebi kada je uvodim? Najbolje je da to bude neko povrće koje se već nalazi na bebinom jelovniku i koje beba voli. Na primer, kockicu junetine možete pomešati sa šargarepom ili pirinčem. 2. Da li imaš strah da ne posvećuješ dovoljno pažnje svakom detetu? Trudim se da svakog dana provedem bar neko vreme sa svakim detetom nasamo i da radimo nešto što to dete voli. Svako od njih u toku dana želi da mi pokaže nešto što je naučio, ispriča šta je radio, želi da radi nešto zajedno sa mnom. I da za to je potrebno dosta energije, ali je lepo biti deo tih njihovih malih životq u kojima svaki dan otkrivaju nešto novo. Često se uveče preispitujem da li sam odgovorila na sve njihove potrebe u t...

Nekada je opremanje sobe za bebu podrazumevalo nabavku krupnog inventara (krevetac, kolica, kadica...), pelena i kozmetike. Danas imamo razna pomagala za bebe, kojim ima toliko da se često zapitam: "Kako se ovo uopšte koristi?" i "Da li nam je to zaista potrebno?". S druge strane, ima i onih stvari koje su mi u nekim situacijama olakšale svakodnevicu sa bebom i bez kojih ne znam kako sam uopšte funkcionisala. Pre svega, pumpica za izmlazavanje. Bez nje ne mogu da zamislim tih prvih nekoliko nedelja, dok ne uspostavimo regularno dojenje i količina mleka ne dođe na nivo bebinih potreba. U početku beba može veoma malo da posisa, a ako mleko nadođe odjednom, kao što to često i biva, može doći do raznih neprijatnosti i problema usled prepunjenih dojki. Zato mi je tih dana pumpica najbolji prijatelj. Ja je uglavnom koristim samo tih prvih nekoliko nedelja. Jer vrlo brzo sve dođe na svoje i nemam više potrebu za izmuzavanjem, osim ako iz nekog razloga treba da izađe...

Kako se približava dan porođaja, sve više razmišljam o tome kajo će sve to izgledati. Nije sam porođaj ono što me zabrinjava, već sve ostalo što će ga neminovno ispratiti. Zapravo, imam strah koji je i direktno vezan za porođaj. A to je, kao i svaki put, da se ne porađam u sred noći. Nekako me ta noćna smena uvek plaši, jer doktori uglavnom spavaju, kada dođete u bolnicu u sred noći, Vi ih probudite sve - od sestre, preko babice do doktora. Svi su u bunilu i to njihovo bunilo me uplaši. Pretpostavljam da je to zato što znam koliki meni mozak ne funkcioniše kad me neko tako iznenada probudi, pa to svoje stanje projektujem i na njih. A možda je njima to kao majci sa malom bebom - legneš i svakog časa očekuješ da se beba probudi, kad se to desi, ustaneš, nahraniš je i vratiš se da spavaš kao da je to nešto najnormalnije na svetu. Možda tako i doktori - kada ih probude, ustanu, porode ženu i vrate se da spavaju kao da je to najnormalnije stvar na svetu. Kao kada običan čovek ustane ...

Oduvek sam bila ljubitelj tradicionalne bakine kuhinje. Domaće namirnice i kuvana jela sa svima dobro poznatim sastojcima. Mlečni proizvodi kao deo svakog obroka. Pšenični hleb koji se jede uz svaki obrok. Jedino što sam izbegavala jesu zaprške, nekako ih baš ne volim, ali pasulj bez zaprške mi nije pasulj. Domaća testa i peciva - krofne, uštipci, palačinke... A onda se desio problem sa N i ishrana mora da se promeni. N ima problem sa tvrdom stolicom, što je dalje dovelo do problema sa ispadanjem debelog creva (zaista ne znam koji je stručan termni za ovo, a verujem da u ovom trenutku nije toliko ni bitno). Ishrana mora da se promeni i to odmah. Svakako je nemoguće da ishranu promenim samo njoj. Tako da je to nešto što utiče na celu porodicu i čemu se mora prilagoditi cela porodica. Izbacuju se kravlje mleko i mlečni proizvodi, izuzev jogurta, kefira, kiselog mleka i mladog sira. Izbacuje se suhomesnato (mada ovo nismo ni do sad mnogo jeli). Izbegava se maksimalno pšenično brašn...

Još od kad je bila beba N je imala problema sa tvrdom stolicom. I u toj situaciji dam joj čaj od kamilice, kompot od suve šljive ili nešto slično i problem bi se rešio. Kada je sa 18 meseci prestala da pije mleko na flašicu, problem sa tvrdom stolicom javljao se veoma retko. Sve do skoro. Pre šest dana N je sela na nošu i pokušala da se isprazni. Međutim, teško joj je išlo, pri čemu je odbijala da ustane sa noše. I to je trajalo. Pokušala sam nekoliko puta da je podignem sa noše i pri svakom mom pokušaju počela bi da plače. Dok je sedela na noši sve je bilo u redu, odnosno, nije plakala. Sedela je bukvalno dva sata na noši pre nego što sam je na silu podigla. Ona je počela da plače, a počela sam i ja kada sam videla na njenoj guzi nešto poput džigerice veličine njene pesnice. Nisam znala ni šta je to niti šta treba da radim. Pozvala sam odmah supruga da dođe kući, jedva uspevajući da mu objasnim o čemu se radi. Čim je stigao, navukli smo nekako N, uzela sam je u ruke i ponela u ko...

Često mi u poslednje vreme stižu pitanja na ovu temu sa svih strana, pa sam rešila da i ovde podelim sa svima vama zašto smo se mi odlučili da sa decom živimo na selu, odnosno, zbog čega je seoska sredina dobra za decu, a šta nam ipak nedostaje. 1. Jedemo domaću hranu. U današnje vreme, nažalost, velika je privilegija kada znate šta je to što jedete. Ovde imamo domaće voće i povrće, povremeno i meso. Sve je potpuno organsko i samim tim znam da je to što dajem deci kvalitetno i zdravo. 2. Imamo raznovrsnu domaću zimnicu. - Na selu se podrazumeva da za zimu pripremite ajvar, sok od paradajza, razne salate, stavite turšiju i kiseo kupus. Takođe, džem, slatko, kompot - sve to se mora naći u ostavi na polici. Tako je i u našoj kući. I to zimi mnogo znači. 3. Grejemo se na drva. - Koliko god lepo i romantično deluje to da imate kamin i da sedite uveče pored kamina zagrljeni i zamotani u ćebe, dok vatra tiho pucketa, obezbeđivanje drva za zimu nije ni približno lepo ni romanti...