Vreme praznika je vreme za porodicu. A Nova godina je praznik kom se zasigurno najviše raduju deca. Jer njih očekuje najviše poklona i iznenađenja, zar ne?
Kod nas povodom ovog praznika već postoji određena tradicija. Polovinom decembra se kiti jelka. Poslednjih godina je to jelka u dvorištu koja je kao stvorena za novogodišnje drvo. Nakon toga se razmišlja o poklonima, a potom se i piše pismo Deda Mrazu. D je ove godine po prvi put napisao pismo potpuno samostalno. Pismo se šalje naravno na Deda Mrazovu adresu u Laponiju. Ili, ako se kao ove godine zakasni sa slanjem, pismo se ostavlja ispod jelke, kako bi Deda Mraz kada dođe do nas znao kakav poklon treba da ostavi. Nova godina se sa decom dočekuje kod kuće. Kad u ponoć svi viknemo "Srećna Nova godina!" i čestitamo jedni dugima, izlazimo napolje i bum: pod jelkom decu čekaju paketići! Magija, zar ne? Deca su naravno srećna, Deda Mraz im je ostavio poklone ispod jelke, što znači da su bili dobri ove godine, a mi roditelji smo srećni zbog dobro obavljenog posla.
To i jeste posao svakog roditelja. Da učinimo detinjstvo bezbrižnim, da budemo maštoviti i učimo decu da budu maštoviti, da budu dobri, da veruju u lepe stvari. Kao što je, uostalom, taj dobroćudni deka koji svake godine deli dobroj deci poklone. Deca to lako prihvataju, potrebno je samo malo truda i volje. Vremenom će shvatiti da smo sve vreme mi bili taj Deda Mraz, ali ta spoznaja istine će doći sama s godinama. Do tada će moja deca verovati u bajke, u srećne krajeve, u dobroćudnog deku i njegovog glavnog pomagača pri deljenju poklona Rudolfa. Verovaće u to da je sve u životu lako, da je najgora stvar koja može da ti se desi da ne možeš da pronađeš neku igračku, biće zaštićeni od okrutnosti sveta barem u detinjstvu. Jer život nikoga ne mazi, pa neće ni njih. A do tada, dok ne odrastu i ne prepuste se svako svojoj sudbini, dok ih čvrsto ovako sićušne držim u svojim rukama, maziću ih ja. Učiniću sve da budu srećni i bezbrižni. Takvo detinjstvo treba da ima svako dete.
Juče smo se slikali sa Deda Mrazom i napravili porodični kalendar za dolazeću godinu. Još jedna tradicija. Takođe je i veoma dobar način da iz godine u godinu vidimo kako se naša porodica menja. Deca rastu, mi starimo, ali to naravno tako ide. Naša porodica se ove godine uvećala za bebu V i ovo nam je prva zvanična zajednička fotografija. Iako je V uporno spavala tokom slikanja.
Večeras nas u krugu porodice očekuje slavlje, nestrpljivost dece da dobiju paketiće i neizmerna sreća kada paketići konačno budu u njihovim rukama. A o tome šta je u paketićima - kada ih Deda Mraz donese, naravno. :-)
Kod nas povodom ovog praznika već postoji određena tradicija. Polovinom decembra se kiti jelka. Poslednjih godina je to jelka u dvorištu koja je kao stvorena za novogodišnje drvo. Nakon toga se razmišlja o poklonima, a potom se i piše pismo Deda Mrazu. D je ove godine po prvi put napisao pismo potpuno samostalno. Pismo se šalje naravno na Deda Mrazovu adresu u Laponiju. Ili, ako se kao ove godine zakasni sa slanjem, pismo se ostavlja ispod jelke, kako bi Deda Mraz kada dođe do nas znao kakav poklon treba da ostavi. Nova godina se sa decom dočekuje kod kuće. Kad u ponoć svi viknemo "Srećna Nova godina!" i čestitamo jedni dugima, izlazimo napolje i bum: pod jelkom decu čekaju paketići! Magija, zar ne? Deca su naravno srećna, Deda Mraz im je ostavio poklone ispod jelke, što znači da su bili dobri ove godine, a mi roditelji smo srećni zbog dobro obavljenog posla.
To i jeste posao svakog roditelja. Da učinimo detinjstvo bezbrižnim, da budemo maštoviti i učimo decu da budu maštoviti, da budu dobri, da veruju u lepe stvari. Kao što je, uostalom, taj dobroćudni deka koji svake godine deli dobroj deci poklone. Deca to lako prihvataju, potrebno je samo malo truda i volje. Vremenom će shvatiti da smo sve vreme mi bili taj Deda Mraz, ali ta spoznaja istine će doći sama s godinama. Do tada će moja deca verovati u bajke, u srećne krajeve, u dobroćudnog deku i njegovog glavnog pomagača pri deljenju poklona Rudolfa. Verovaće u to da je sve u životu lako, da je najgora stvar koja može da ti se desi da ne možeš da pronađeš neku igračku, biće zaštićeni od okrutnosti sveta barem u detinjstvu. Jer život nikoga ne mazi, pa neće ni njih. A do tada, dok ne odrastu i ne prepuste se svako svojoj sudbini, dok ih čvrsto ovako sićušne držim u svojim rukama, maziću ih ja. Učiniću sve da budu srećni i bezbrižni. Takvo detinjstvo treba da ima svako dete.
Juče smo se slikali sa Deda Mrazom i napravili porodični kalendar za dolazeću godinu. Još jedna tradicija. Takođe je i veoma dobar način da iz godine u godinu vidimo kako se naša porodica menja. Deca rastu, mi starimo, ali to naravno tako ide. Naša porodica se ove godine uvećala za bebu V i ovo nam je prva zvanična zajednička fotografija. Iako je V uporno spavala tokom slikanja.
Večeras nas u krugu porodice očekuje slavlje, nestrpljivost dece da dobiju paketiće i neizmerna sreća kada paketići konačno budu u njihovim rukama. A o tome šta je u paketićima - kada ih Deda Mraz donese, naravno. :-)
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?