Imam 26 godina i tri deteta. Mnogi će verovatno reći da sam požurila. Ja kažem da, kada bih imala priliku da opet proživim dvadesete ispočetka, opet bih se odlučila za isto. Jer deca su dar koji ni svo blago sveta ne može da zameni.
D se rodio kada sam imala 20 godina. Odmah sam bila potpuno sigurna u svoju odluku. I nikada nisam zažalila zbog toga. I tako sam na, takoreći, početku svog života već držala jedan nov u rukama. Neizmerna sreća i ponos.
Kako je D rastao i ja sam sazrevala. Imala sam nekoga ko u potpunosti zavisi od mene i to te natera da odrasteš. Nema veće motivacije od toga. Zajedno smo rasli i učili, kako on od mene, tako i ja od njega. I evo nas već pred školom. Vreme brzo leti i pokušavam da iskoristim svaki trenutak sa sinom.
D je sa četiri godine dobio prvu seku. Nije mu baš bilo svejedno, jer je do tada sva moja ljubav i pažnja bila rezervisana za njega, ali je ubrzo zavoleo N i prihvatio je. Sada, sa D i bebom N, trebalo mi je malo vremena da se naviknem. Najvažnije mi je bilo da uskladim potrebe N i ne izgubim zbog toga zajedničko vreme sa D. Uskoro je sve došlo na svoje i funkcionisali smo sjajno.
Pre dva meseca stigla je i treća beba - V. Sa troje dece je uvek zabavno, ali i vrlo naporno. Vremena za odmaranje nema, vrlo malo se spava, a kućni poslovi su sve obimniji. Ali kad vidim njih da se smeju, da se igraju, da su srećni - znam da je sve vredno truda. Samo zbog njih.
I opet se vraćam na ono da kada bih mogla, opet bih izabrala isto. Kada mi dete kaže da me voli, kada me zagrli, poljubi, kada neće da zaspi dok ga ne ušuškam ili ne legnem pored njega - to su najlepši i najdragoceniji trenuci koje baš ništa ne može da zameni.
I dok većina mojih vršnjakinja još uvek svakodnevno ide u provode, ja žongliram između pelena, flašica i kašica i meni je provod svaki dan. Ne osećam da mi nedostaje nešto od tog samačkog života. Najveće blago ja već imam. A one će to tek da shvate.
Kada sam dobila dete, sve ostalo je palo u drugi plan. I jeste kliše. I jeste tako. Svoje potrebe stavljam iza detetovih. Svoje vreme, svoj posao, svoje obaveze - sve usklađujem prema detetu. Detetu je sve podređeno. Ono je najvrednije i najbitnije, To sam shvatila odmah. I mislim da je to ono što me čini dobrim roditeljem.
To opet ne znači da sam zapostavila sebe. Nađem i malo ali značajno vreme i za sebe. Jer svakome nekad treba predah da napuni baterije. Znate ono - srećna mama znači srećna deca? Zaista je tako. Zato sebi uvek pre svega želim da budem srećna, jer ću onda moći da usrećim i decu. A srećna deca - pa nema ništa lepše od toga!
D se rodio kada sam imala 20 godina. Odmah sam bila potpuno sigurna u svoju odluku. I nikada nisam zažalila zbog toga. I tako sam na, takoreći, početku svog života već držala jedan nov u rukama. Neizmerna sreća i ponos.
Kako je D rastao i ja sam sazrevala. Imala sam nekoga ko u potpunosti zavisi od mene i to te natera da odrasteš. Nema veće motivacije od toga. Zajedno smo rasli i učili, kako on od mene, tako i ja od njega. I evo nas već pred školom. Vreme brzo leti i pokušavam da iskoristim svaki trenutak sa sinom.
D je sa četiri godine dobio prvu seku. Nije mu baš bilo svejedno, jer je do tada sva moja ljubav i pažnja bila rezervisana za njega, ali je ubrzo zavoleo N i prihvatio je. Sada, sa D i bebom N, trebalo mi je malo vremena da se naviknem. Najvažnije mi je bilo da uskladim potrebe N i ne izgubim zbog toga zajedničko vreme sa D. Uskoro je sve došlo na svoje i funkcionisali smo sjajno.
Pre dva meseca stigla je i treća beba - V. Sa troje dece je uvek zabavno, ali i vrlo naporno. Vremena za odmaranje nema, vrlo malo se spava, a kućni poslovi su sve obimniji. Ali kad vidim njih da se smeju, da se igraju, da su srećni - znam da je sve vredno truda. Samo zbog njih.
I opet se vraćam na ono da kada bih mogla, opet bih izabrala isto. Kada mi dete kaže da me voli, kada me zagrli, poljubi, kada neće da zaspi dok ga ne ušuškam ili ne legnem pored njega - to su najlepši i najdragoceniji trenuci koje baš ništa ne može da zameni.
I dok većina mojih vršnjakinja još uvek svakodnevno ide u provode, ja žongliram između pelena, flašica i kašica i meni je provod svaki dan. Ne osećam da mi nedostaje nešto od tog samačkog života. Najveće blago ja već imam. A one će to tek da shvate.
Kada sam dobila dete, sve ostalo je palo u drugi plan. I jeste kliše. I jeste tako. Svoje potrebe stavljam iza detetovih. Svoje vreme, svoj posao, svoje obaveze - sve usklađujem prema detetu. Detetu je sve podređeno. Ono je najvrednije i najbitnije, To sam shvatila odmah. I mislim da je to ono što me čini dobrim roditeljem.
To opet ne znači da sam zapostavila sebe. Nađem i malo ali značajno vreme i za sebe. Jer svakome nekad treba predah da napuni baterije. Znate ono - srećna mama znači srećna deca? Zaista je tako. Zato sebi uvek pre svega želim da budem srećna, jer ću onda moći da usrećim i decu. A srećna deca - pa nema ništa lepše od toga!
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?