Skip to main content

Posts

Mama i deca u Novom Sadu

Prošle nedelje bila sam sa decom na kraćem putovanju u Novom Sadu. Trebalo je, zapravo, da idemo svi zajedno. Međutim tata nam je u tom trenutku imao mnogo posla (a kada vam zarada zavisi od obima posla to zaista nije zanemarljivo, pa mi je dan pred put rekao da nije trenutak da uzme slobodne dane. Ja sam rekla da dan pred put nije trenutak da sve otkažem. I tako sam u jedan kofer spakovala stvari za mene i decu, odlučila dakolica ne nosim, već samo nosiljku i obavila ozbiljan razgovor sa decom o tome kako će putovanje izgledati, a potom pozvala autobusku stanicu da proverim kada ujutru imamo autobus za Novi Sad. Photo credit Vera Čepić Autobus je oko 11h. Trebalo je da bude. Taman smo izašli na peron, zagledamo svaki koji uđe u stanicu da li je naš. Dolazi kontrolorka i kaže nam da se autobus pokvario i da šalju drugi iz Niša, što znači da će kasniti bar sat vremena. Divota! Šta raditi sa ushićenom decom sat vremena na stanici? Vratili smo se u stanicu zbog hladovine. Igrali
Recent posts

Nismo samo roditelji nego i partneri

Dok ne postanemo roditelji, nekako sve deluje potpuno prirodno. Usmereni smo jedno na drugo. A onda postanemo roditelji i naša nova uloga dođe u prvi plan i često počne da guši našu ulogu partnera. I mnogi se pitaju kako da sačuvaju odnos sa partnerom. Da ne budu samo mama i tata svojoj deci, već i par koji su bili pre dece. Naravno, nikad više neće biti isto. Ali ako se potrudimo možemo da pronađemo način da uloge roditelja nadograde par koji smo nekada bili, umesto da se ove uloge isključuju jedna drugu. Mi vodimo svakodnevnu borbu za to. Za nas kao par. I to je pravi izazov. Jer deca su non stop sa nama. A kada nas neko stalno vuče za nogavicu i doziva "mama" ili "tata", teško je razmišljati o partnerskim odnosima. Ali nije nemoguće. Mnoge žene nakon porođaja osećaju nesigurnost. Jer neminovno njihovo telo se promenilo. I često se zbog toga osećaju manje privlačnim. Naročito prvih dana, mami se sve vrti oko nove bebe. Čini nam se da po celi dan samo hra

Tajna trećeg deteta

Dobijemo prvo dete. I ono postane apsolutni centar našeg sveta. Ima našu punu pažnju, beležimo svaki značajan, pa i manje značajan momenat. Kupujemo za njega sve najbolje što možemo da priuštimo. Često i preteramo i zatrpamo ga svim i svačim. Onda dođe drugo dete. Naš univerzum dobija nove dimenzije. Trudimo se da delimo sve na pola. Našu pažnju. Zagrljaje. Poljupce. Sve podjedanko. Ljubav udvostručujemo, ne delimo. Ako nešto kupimo jednom, kupimo i drugom. Dve jabuke. Dva sladoleda. Dva para patika. Sve puta dva. Jer sve mora biti jednako. A onda dođe i to treće dete. Shvatimo da ljubav može i da se utrostruči. Jer nikako se ne deli. Jer dolaskom novog deteta i dalje jednako volimo i prethodnu decu. Ali naše srce poraste i napravi mesta za još jednu ljubav. Ali sve ostalo postaje stvar balansa. Jer nekad ne možemo da kupimo tri para patika odjednom. Ali svakako će svi biti i obučeni i obuveni. Nećemo moći u svakom momentu pokloniti podjednako pažnju svakome, ali ćemo se trudit

Projekat: Nedelju dana sa 500 dinara dnevno za obroke

Primetila sam da nam najviše novca iz kućnog budžeta odlazi na hranu. Takođe sam primetila i da generalno mnogo hrane bacamo. S druge strane, kada smo u stisci sa novcem uspemo za 500 dinara da obezbedimo sva tri obroka za sve nas. I onda sam došla na ideju da napravim projekat “Nedelju dana sa 500 dinara dnevno za obroke”, jer znam da uspemo da pokrijemo dan sa tim budžetom, ali me je interesovalo koliko dugo bismo mogli tako. Napravila sam jelovnik, koji sam u hodu i po potrebi i korigovala da bih se uklopila u budžet. I uspeli smo. Izgurali smo nedelju dana sa 500 dinara za obroke dnevno. Da je moguće – jeste. Da je lako – nije. Najveći problem je definitivno što je prilično sužen izbor namirnica i jela, naročito mesa. Jer u taj budžet jedino se uklapaju piletina (sve osim belog mesa) i koske. O junetini i kvalitetnoj ribi se ne pomišlja. Ali uvrstila sam u obroke tunjevinu i sardine kao alternativu. Uz svaki ručak imali smo salatu. Svaki dan deca su imala užinu – sveže voće

Planina Javor i selo Kušići iz našeg ugla

Da li znate po čemu je poznato selo Kušići, koje se nalazi 25 kilometara od Ivanjice, na obroncima planine Javor? Na planini Javor vođeni su srpsko-turski ratovi, a u jednom periodu je i sama planina bila granica između ove dve zemlje. Karađorđe je sa svojom vojskom u Kušićima pravio jaka utvrđenja i šančeve, koji se i danas mogu prepiznati, a u narodu ih zovu "Karađorđevi šančevi". Zbog istorijskih događaja koji su se odvijali na ovoj teritoriji, planina Javor obiluje brojnim istorijskim spomenicima. Ipak, mi smo uživali u prelepoj prirodi Kušića. Selo danas obiluje malinjacima i, koliko smo mogli da primetimi, uglavnom je tu starije stanovništvo koje se bavi pretežno poljoprivredom. Zato ae domaći proizvodi poput malina, kupina, aronije i prerađevine od ovog voća mogu naći u svakom domaćinstvu. Odseli smo u hotelu " Javor ", koji je jedini hotel u Kušićima (naše utiske o hotelu možete pročitati OVDE ). Gde god da smo pošli, imali smo predivan pogled