Skip to main content

Posts

Jedno ili tri - pitanje je sad?

Kada dođe prva beba, čini nam se da je to najveća moguća promena. U neku ruku i jeste. Na svet dolazi jedno malo biće koje je u potpunosti zavisno od nas. Treba vremena dok se naviknemo na njega, a i ono na nas. Da naučimo da prepoznamo njegove signale i potrebe, jer, iako ne može još uvek da govori, ono i tek kako ume da nam pokaže šta želi i šta mu je potrebno. Kada dođe beba, naš svet se zarotira za 180 stepeni.



Od malena nas uče kako da se ponašamo, kako da jedemo, kako da dobijemo peticu iz matematike ili nekog drugog predmeta u školi, lekcije iz istorije, osnove biologije, strane jezike... Ali niko nas ne uči kako da budemo roditelj. Barem ne direktno. Jer mnogo uticaja na nas imaju naši roditelji, odnosno način na koji su se oni ophodili prema nama dok smo bili deca. I većina ljudi koje poznajem kažu da nikako ne žele da budu kao njihovi roditelji, ali i ti isti ljudi vrlo često prepoznaju u ophođenju prema svojoj deci svoje roditelje. To je nešto što se podsvesno usadi u nas …
Recent posts

Da ga ne ureknem

Kada treba da postane majka, svaka žena ima mali milion strahova, dilema, osećanja su pomešana. A kada na sve to čuje i razna sujeverja vezana za bebu, majku, dojenje, babine - svaka žena može da se nađe na ivici nervnog sloma.


Za mnoge od tih sujeverja i običaja sam čula tek kada mi se rodilo drugo dete. Valjda je to zbog toga što mi se prvo dete rodilo u gradu. A ljudi po gradovima ne obraćaju toliko pažnje na te stvari, jer su preokupirani drugim. Na selu je drugačije. Poštuju se stari običaji, aktuelna su neka stara uverenja ili, kako ih ja nazivam, sujeverja. A možda i nije sve u podeli grad-selo, već to više zavisi od mikrosredine u kojoj se nalazimo. U mom slučaju, u ovoj seoskoj sredini je sada sve to mnogo izraženije, nego pto e bilo u gradskoj. I mislila sam da ću skrenuti s uma od svih tih običaja, jer nisam neko ko se istih pridržava.

Za početak, a ovo je nešto univerzalno i vlada u celoj našoj zemlji, bebi se obavezno stavi crveni konac oko ruke. I to sam radila sa svaki…

Zbog dece smo grad zamenili selom

Rođena sam u Beogradu. Tamo sam odrasla. Tamo sam se školovala. U Beogradu mi se rodilo i prvo dete. A onda, kada je D napunio dve godine, preselili smo se u razuđeno, skoro opustelo planinsko selo. Mnogi bi verovatno rekli da smo sišli s uma. A to je zapravo verovatno najbolja stvar koju smo učinili za našu decu.

Do ove verovatno mnogima čudne odluke je došlo usled niza događaja, koji su tako zaređani samo potvrđivali da je odlazak na selo prava odluka: D je često bio bolestan i imao je problema sa sinusima, ja nisam mogla da nađem posao, a za D nismo mogli da nađemo mesto u vrtiću. Pošto sam ja tad bila nezaposlena, na listi za vrtiće smo bili pri dnu. A ja nisam mogla da se zaposlim dok on ne pođe u vrtić, jer nije imao ko da ga čuva. I tako sam bila u začaranom krugu. A onda je konačno odluka pala - na proleće se selimo u Crnu Travu, odakle je moja baka. To je bilo pre četiri godine.




Obe ćerke su nam se rodile ovde i one su od rođenja planinska deca. D je u međuvremenu stekao dobar …

Novo ili pozajmljeno

Kada treba da stigne prva beba, to jeste udar i na kućni budžet. Mnogo stvari je potrebno za tako malo stvorenje.

Pre svega tu su one krupne i vrlo neophodne stvari: krevetac, kolica, auto-sedište, hranilica, ležaljka, kadica za kupanje. Onda gomila sitnog inventara: flašice, cucle, grejači, sterilizatori, termofor, pumpica za nos... I naravno garderoba, koja je tako mala i preslatka, da nijedna majka ne može da odoli da kupi i obično u tom naletu slatkoće kupi i previše (da, i ja sam jedna od njih). I naravno pelene, bezbroj pelena. A i tu je kozmetika koju ipak treba pažljivo odabrati.

Ali šta nam je od svega toga zaista potrebno i šta od toga mora da bude novo, a šta može i da se nasledi?


Mi smo za D kupili krevetac. I naravno, kasnije je i N spavala u njemu, a sada ga koristi V. Uz krevetac, naravno i dušek i posteljinu. Međutim, krevetac sam po sebi može i da se pozajmi od nekih prijatelja ili rodbine čija deca su ga prerasla. Dušek smatram da bi trebalo kupiti nov za svoje dete…

Pismo mojoj deci

Najdraži moji,

Iako ste još uvek samo deca, plaši me da će brzo doći dan kada ću shvatiti da ste odrasli ljudi. Da ste postali samostalni, da vam više ne treba moja pomoć i moja zaštita. To jeste zadatak majke - da od vas napravi dobre ljude koji će znati i umeti da se snađu na životnom ringišpilu. Ali kada konačno taj dan dođe, dan da raširite svoja krila i smelo zakoračate u surovi svet, nijedna majka nije dovoljno spremna.

Zato, mili moji, ne žurite da odrastete. Budite što duže samo deca. Moja deca koja vole kada ih mama uveče ušuška u krevet nakon pročitane priče za laku noć. Deca koja od mame traže da im veže pertle, jer oni to još uvek nisu naučili. Deca koja za sve pitaju mamu, jer ima još toliko stvari o kojima još uvek ništa ne znaju. Deca koja su toliko neiskvarena da svaki odrstao čovek treba da se postidi kada ih tako iskrene pogleda. Jer, deco moja, shvatićete kada porastete, odrasli nisu kao vi. Odrasli umeju i da se pretvaraju i da slažu i da povrede i da osude. Imaju…