TAMAMA

Vreme praznika je vreme za porodicu. A Nova godina je praznik kom se zasigurno najviše raduju deca. Jer njih očekuje najviše poklona i iznenađenja, zar ne? Kod nas povodom ovog praznika već postoji određena tradicija. Polovinom decembra se kiti jelka. Poslednjih godina je to jelka u dvorištu koja je kao stvorena za novogodišnje drvo. Nakon toga se razmišlja o poklonima, a potom se i piše pismo Deda Mrazu. D je ove godine po prvi put napisao pismo potpuno samostalno. Pismo se šalje naravno na Deda Mrazovu adresu u Laponiju. Ili, ako se kao ove godine zakasni sa slanjem, pismo se ostavlja ispod jelke, kako bi Deda Mraz kada dođe do nas znao kakav poklon treba da ostavi. Nova godina se sa decom dočekuje kod kuće. Kad u ponoć svi viknemo "Srećna Nova godina!" i čestitamo jedni dugima, izlazimo napolje i bum: pod jelkom decu čekaju paketići! Magija, zar ne? Deca su naravno srećna, Deda Mraz im je ostavio poklone ispod jelke, što znači da su bili dobri ove godine, a mi roditel...

D je krenuo u vrtić sa dve i po godine. Naravno, bio je septembar. U decembru, baš pred Novu godinu, usledila je prva priredba. Prvi put kao roditelj idem na dečiju priredbu. Imala sam veliku tremu. Kada su se svi roditelji okupili, priredba je mogla da počne. Vaspitačice su ih u koloni izvele pred nas. Kada sam videla svoje dete kako izlazi sav važan pred publiku, krenule su mi suze. Tog trenutka sam shvatila da to više nije moja bespomoćna beba, već veliki dečak, koji je spreman da svima pokaže šta sve može. Izvodili su razne koreografije uz novogodišnje pesmice, a onda su redom počeli da izlaze jedan po jedan i da recituju. Kada je i D izašao da recituje, srce mi je stalo. Uopšte nisam znala ni očekivala njegovu izvedbu. Ispričao je svoj deo potpuno tečno, bez i jedne greške i dobio ogroman aplauz. Došlo mi je da vrisnem od sreće! Moja do juče beba sada stoji pred gomilom ljudi i recituje pesmicu koju je naučio u vrtiću!                 ...

Imam 26 godina i tri deteta. Mnogi će verovatno reći da sam požurila. Ja kažem da, kada bih imala priliku da opet proživim dvadesete ispočetka, opet bih se odlučila za isto. Jer deca su dar koji ni svo blago sveta ne može da zameni. D se rodio kada sam imala 20 godina. Odmah sam bila potpuno sigurna u svoju odluku. I nikada nisam zažalila zbog toga. I tako sam na, takoreći, početku svog života već držala jedan nov u rukama. Neizmerna sreća i ponos. Kako je D rastao i ja sam sazrevala. Imala sam nekoga ko u potpunosti zavisi od mene i to te natera da odrasteš. Nema veće motivacije od toga. Zajedno smo rasli i učili, kako on od mene, tako i ja od njega. I evo nas već pred školom. Vreme brzo leti i pokušavam da iskoristim svaki trenutak sa sinom. D je sa četiri godine dobio prvu seku. Nije mu baš bilo svejedno, jer je do tada sva moja ljubav i pažnja bila rezervisana za njega, ali je ubrzo zavoleo N i prihvatio je. Sada, sa D i bebom N, trebalo mi je malo vremena da se naviknem. Na...