Jedno od novijih izdanja izdavačke kuće Evrobook je knjiga "Najsrećnija deca na svetu". Autorke knjige su Rina Mej Akosta i Mišel Hačison. Ove dve mame, jedna Britanka, druga Amerikanka, udale su se za Holanđane i započele novi život u ovoj zemlji. Kada su dobile decu, primetile su koliko se odnos prema deci i vaspitanje dece u Holandiji razlikuje od onoga u njihovim zemljama. Koliko je detinjstvo drugačije u zemlji u kojoj kao da vladaju neke druge vrednosti.
Po istraživanju UNICEF-a iz 2013. godine, deca u Holandiji su najsrećnija na svetu. U ovoj knjizi Rina i Mišel nam otkrivaju kakav ro odnos Holanđani imaju sa decom, na koji način ih vaspitavaju, koji je važeći sistem vrednosti i šta je to što čini da njihova deca budu najsrećnija deca na svetu.
Čitajući ovu knjigu i produbljujući saznanja o holandskom odgoju dece, shvatila sam da je njihov sistem ono što sam oduvek želela za svoju decu. Taj sistem predstavlja porodicu kao osnovnu ćeliju društva, majku kao stub porodice, a opet majku koja ima pravo i na život izvan majčinstva, decu koja slobodno odrastaju, a pritom lepo vaspitana i očevi koji aktivno učestvuju u svim segmentima odgajanja dece i ne stide se toga, već se ponose.
Zato sam izdvojila 11 lekcija koje sam naučila čitajući ovu knjigu, a koje svako od nas uvek treba da ima na umu.
1. Srećne mame imaju srećnu decu
Svaka mama svoje potrebe stavlja u drugi plan naspram potreba svoje dece. A ponekad je to skroz pogrešno. Mame moraju da nađu vremena i za sebe i da zadovolje svoje potrebe. Jer samo ako su one srećne i dobro raspoložene, moćiće to osećanje da prenesu i na decu.Ako dete kao primer ima majku koja je zadovoljna i srećna, i ono će samo težiti takvom životu.
Zbog toga u Holandiji posebnu pažnji i poštovanje posvećuju majkama van majčinstva. Podrazumeva se i smatra se potpuno normalnim da majka ima i druge potrebe i obaveze osim odgajanja dece i poslova u kući.
2. Porodica je najvažnija
Holanđani veruju u stare porodične vrednosti i veoma su posvećeni svojim porodicama. Posao i privatni život drže potpuno odvojene i probleme sa posla ne unose u kuću. Holanđani rade da bi živeli, ne žive da bi radili. Takođe, deca u Holandiji mnogo više vremena provode sa roditeljima, nego u većini drugih zemalja. Porodično obedovanje je nešto što se podrazumeva.
3. Zajedničke aktivnosti nas povezuju
Holanđani uče decu da uživaju u sitnicama i jednostavnim porodičnim aktivnostima, mesto u skupim materijalnim stvarima. Porodične aktivnosti zbližavaju članove porodice i učvršćuju međusobne odnose.
4. Decu treba slušati
Najvažnije je u svakoj situaciji saslušati dete i poštovati njegovo mišljenje, a ne nametati svoje. Na taj način pokazujemo detetu da je ono ravnopravno biće sa svim pravima koja ima svaki čovek. Stičemo detetovo poštovanje i poverenje. Ovakvo dete če sutra postati samostalno, samouvereno i samosvesno.
5. Ceni ono što imaš
Sreća se ne sastoji u tome da imaš najviše, nego da ti je dovoljno ono što imaš. - princip po kom stvarno želim da odgajam svoju decu, a kojim je rečeno više nego što ja mogu da kažem bilo kakvi dodatnim objašnjenjem.
6. Roditelj treba da bude dovoljno dobar
Ne postoji savršen roditelj i tome niko ne treba ni da teži. Truditi se koliko god možeš, dovoljno je dobro.
7. Otvorena deca
Holanđani vaspitavaju decu tako da ona budu samosvesna i samouverena, iskrena i otvorena prerma članovima porodice i da neguju te veze. Deca grade prijateljstva zasnovana na odanosti i uspevaju da pronađu ljubav i svoje mesto pod suncem.
8. Slobodno detinjstvo
Več u predškolskom uzrastu, u Holandiji deca idu napolje sama, bez nadzora roditelja. Deci se pruža mogućnost da sama odlučuju kako će provesti svoje slobodno vreme, čega će se igrati i sa kim. Ako je stalno pod nadzorom roditelja i pod kontrolom, dete ne može da se osamostali.
9. Predškolci bez obaveza
Dok je u modernom svetu postao trend da deca što ranije krenu da čitaju, pišu, uče strane jezike i treniraju neki sport, u Holandiji su deca potpuno rasterećena od bilo kakvih obaveza. Detinjstvo je ispunjeno slobodom i igrom. Čak i kada krenu u školu, osnovci imaju vrlo malo domaćih zadataka ili ih uopšte nemaju.
10. Ocene nisu merilo znanja
Holandski sistem školovanja je takav da je akcenat na tome da se dete nauči urednosti, poštovanju, podstiču se interesovanja deteta, radi se na tome da dete zavoli školu i da mu ona ne predstavlja mučnu obavezu. Odlične ocene nisu nužne, Dodatni uspesi na školskim takmičenjima nisu neophodni. Od deteta se traži da postane odgovorno i da se pronađe u onome što ga interesuje.
11. Način vaspitanja
Autoritativan, ali ne diktatorski. Roditelji imaju autoritet i očekuju poštovanje od dece. Ali oni deci ne naređuju, več ih kroz svakodnevne razgovore uče kako treba da se ponašaju, šta treba, a šta ne treba da rade.
Ja sam uživala čitajući ovu knjigu i u njoj sam pronašla smernice za ono što hoću da postignem sa svojom decom. Ovde su izdvojene samo neke od mnoštvo fenomenalnih načina koji će pomoći da se naša deca formiraju u sjajne ljude. A to je ono čemu svi težimo, zar ne?
Po istraživanju UNICEF-a iz 2013. godine, deca u Holandiji su najsrećnija na svetu. U ovoj knjizi Rina i Mišel nam otkrivaju kakav ro odnos Holanđani imaju sa decom, na koji način ih vaspitavaju, koji je važeći sistem vrednosti i šta je to što čini da njihova deca budu najsrećnija deca na svetu.
Čitajući ovu knjigu i produbljujući saznanja o holandskom odgoju dece, shvatila sam da je njihov sistem ono što sam oduvek želela za svoju decu. Taj sistem predstavlja porodicu kao osnovnu ćeliju društva, majku kao stub porodice, a opet majku koja ima pravo i na život izvan majčinstva, decu koja slobodno odrastaju, a pritom lepo vaspitana i očevi koji aktivno učestvuju u svim segmentima odgajanja dece i ne stide se toga, već se ponose.
Zato sam izdvojila 11 lekcija koje sam naučila čitajući ovu knjigu, a koje svako od nas uvek treba da ima na umu.
1. Srećne mame imaju srećnu decu
Svaka mama svoje potrebe stavlja u drugi plan naspram potreba svoje dece. A ponekad je to skroz pogrešno. Mame moraju da nađu vremena i za sebe i da zadovolje svoje potrebe. Jer samo ako su one srećne i dobro raspoložene, moćiće to osećanje da prenesu i na decu.Ako dete kao primer ima majku koja je zadovoljna i srećna, i ono će samo težiti takvom životu.
Zbog toga u Holandiji posebnu pažnji i poštovanje posvećuju majkama van majčinstva. Podrazumeva se i smatra se potpuno normalnim da majka ima i druge potrebe i obaveze osim odgajanja dece i poslova u kući.
2. Porodica je najvažnija
Holanđani veruju u stare porodične vrednosti i veoma su posvećeni svojim porodicama. Posao i privatni život drže potpuno odvojene i probleme sa posla ne unose u kuću. Holanđani rade da bi živeli, ne žive da bi radili. Takođe, deca u Holandiji mnogo više vremena provode sa roditeljima, nego u većini drugih zemalja. Porodično obedovanje je nešto što se podrazumeva.
3. Zajedničke aktivnosti nas povezuju
Holanđani uče decu da uživaju u sitnicama i jednostavnim porodičnim aktivnostima, mesto u skupim materijalnim stvarima. Porodične aktivnosti zbližavaju članove porodice i učvršćuju međusobne odnose.
4. Decu treba slušati
Najvažnije je u svakoj situaciji saslušati dete i poštovati njegovo mišljenje, a ne nametati svoje. Na taj način pokazujemo detetu da je ono ravnopravno biće sa svim pravima koja ima svaki čovek. Stičemo detetovo poštovanje i poverenje. Ovakvo dete če sutra postati samostalno, samouvereno i samosvesno.
5. Ceni ono što imaš
Sreća se ne sastoji u tome da imaš najviše, nego da ti je dovoljno ono što imaš. - princip po kom stvarno želim da odgajam svoju decu, a kojim je rečeno više nego što ja mogu da kažem bilo kakvi dodatnim objašnjenjem.
6. Roditelj treba da bude dovoljno dobar
Ne postoji savršen roditelj i tome niko ne treba ni da teži. Truditi se koliko god možeš, dovoljno je dobro.
7. Otvorena deca
Holanđani vaspitavaju decu tako da ona budu samosvesna i samouverena, iskrena i otvorena prerma članovima porodice i da neguju te veze. Deca grade prijateljstva zasnovana na odanosti i uspevaju da pronađu ljubav i svoje mesto pod suncem.
8. Slobodno detinjstvo
Več u predškolskom uzrastu, u Holandiji deca idu napolje sama, bez nadzora roditelja. Deci se pruža mogućnost da sama odlučuju kako će provesti svoje slobodno vreme, čega će se igrati i sa kim. Ako je stalno pod nadzorom roditelja i pod kontrolom, dete ne može da se osamostali.
9. Predškolci bez obaveza
Dok je u modernom svetu postao trend da deca što ranije krenu da čitaju, pišu, uče strane jezike i treniraju neki sport, u Holandiji su deca potpuno rasterećena od bilo kakvih obaveza. Detinjstvo je ispunjeno slobodom i igrom. Čak i kada krenu u školu, osnovci imaju vrlo malo domaćih zadataka ili ih uopšte nemaju.
10. Ocene nisu merilo znanja
Holandski sistem školovanja je takav da je akcenat na tome da se dete nauči urednosti, poštovanju, podstiču se interesovanja deteta, radi se na tome da dete zavoli školu i da mu ona ne predstavlja mučnu obavezu. Odlične ocene nisu nužne, Dodatni uspesi na školskim takmičenjima nisu neophodni. Od deteta se traži da postane odgovorno i da se pronađe u onome što ga interesuje.
11. Način vaspitanja
Autoritativan, ali ne diktatorski. Roditelji imaju autoritet i očekuju poštovanje od dece. Ali oni deci ne naređuju, več ih kroz svakodnevne razgovore uče kako treba da se ponašaju, šta treba, a šta ne treba da rade.
Ja sam uživala čitajući ovu knjigu i u njoj sam pronašla smernice za ono što hoću da postignem sa svojom decom. Ovde su izdvojene samo neke od mnoštvo fenomenalnih načina koji će pomoći da se naša deca formiraju u sjajne ljude. A to je ono čemu svi težimo, zar ne?
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?