TAMAMA

Najteže je prepoznati kod bebe kada je nešto muči, odnosno, šta je to što je muči. Verovatno je većina roditelja bar jednom bila u situaciji da beba neutešno plače, oni je očajni nosaju, ljuljaju, daju da jede, zveckaju, pevaju, pokušavaju sve što im padne na pamet, ali beba se nikako ne zaustavlja. Isto tako, vrlo je verovatno da je u većini tih slučajeva beba imala neki stomačni problem. U porodilištu uvek babice i pedijatri pitaju majku da li je beba imala stolicu i da li je pelena bila mokra prilikom presvlačenja. To uopšte nije bez razloga. Naime, pelena, odnosno ono što se nađe u njoj, može nam mnogo toga reći o trenutnom stanju naše bebe. Bebina stolica je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju. Učestalost stolice zavisi od bebe do bebe. Neke bebe imaju stolicu nakon svakog obroka. Druge jednom dnevno. Treće jednom u 3 dana. I to je sve normalno. Kod beba koje se samo doje toleriše se 7-10 dana bez stolice. Neki pedijatri tolerišu čak i 15 dana. To je zbog toga što je

U vreme naših roditelja, baka i deka i svih daljih predaka, podizanje deteta smatralo se isključivo poslom majke. Uloga oca je bila da radi i obezbedi hranu za porodicu. Otac nije imao razloga da se meša u majčin posao i retko kada i rekto koji otac je to radio. Bilo je nezamislivo da glava porodice uzme novorođenče i promeni mu pelenu. Danas, stvari su se umnogome promenile. I tek treba da se promene. Danas, kada živimo dvesta na sat i kada svi radimo sve što možemo da "uhvatimo" kako bismo obezbedili sve što je potrebno našoj porodici, kada se više ne živi u velikim zajednicama sa svim postojećim rođacima, na leđa majke palo je mnogo obaveza, a vremena je sve manje. Jedna majka u toku jednog dana treba da sredi decu, odvede ih u vrtić/školu, ode na posao, sredi kuću, spremi ručak, pokupi decu iz vrtića/škole, odvede decu u park, poigra se sa decom, pomogne im da urade domaći zadatak, postavi ručak, spremi večeru, da deci da večeraju, okupa decu i spremi ih za spavanje,

D je prošle nedelje napunio 6 godina. Kako je otprilike na granici koja obavezuje decu da ove godine pođu u školu (a obavezan upis u školu ove godine je za decu koja su rođena do 29. februara 2012. godine), mi smo doneli odluku da i D krene ove godine u školu. Dugo sam razmišljala o ovome i vagala šta je bolje. Posmatrala sam D, njegove navike, ponašanje, sposobnosti i na osnovu svega toga donela zaključak da neće biti greška ako krene u školu ranije, niti će bilo šta izgubiti polaskom u školu. D već uveliko zna i da čita i da piše. Recitacije pamti bez problema, čak je u stanju da zapamti i čitave slikovnice koje često čitamo. Potpuno je samostalan u oblačenju, umivanju, pranju zuba, jelu, sipanju vode ili soka i sličnim radnjama. Ima veoma razvijen fond reči, sklapa prosto proširene rečinice, slikovito opisuje, prepričava priče, a takođe ih i sam osmišljava. Vrlo vešto vodi razgovore i ima veliko opšte znanje. Više puta sam se konsultovala i sa vaspitačicama u vrtiću i pitala

U našoj kući trenutno je N ta koja se najviše brlja i prlja. Nekim danima se presvučemo i po tri-četiri puta dnevno. Pritom, ne presvlačim je za svaku flekicu koju napravi, već samo kada se pokvasi ili kada se baš mnogo uprlja. Bilo kako bilo, korpe za veš su uvek pune, mašina svakodnevno radi i kod nas to tako mora. Čim se desi da iz nekog razloga dan ili dva ne uključim mašinu, nastaje katastrofa i čini mi se kao da se nikada neću izvući iz gomila veša. A sav taj veš treba odvojiti, podeliti, grupisati za pranje, svaka gomila na posebni program, svaka gomila se pere drugačije i treba sve to popamtiti.                    Na svakoj etiketi piše na kojoj temperaturi ta stvar može da se pere, ali ovo su neki univerzalni orijentiri: šareni veš se pere uglavnom na temperaturi od 40 stepeni - na ovoj temperaturi stvari uglavnom ne otpuštaju boju i samim tim smanjujemo rizik da nešto ofarbamo crni veš se pere zajedno sa farmerkama na 60 stepeni bela posteljina i pamučne pelene se p

Ovih dana su sva tri deteta naizmenično pod temperaturom, pa je ova situacija u kojoj smo se našli navela da pišem na ovu temu. Generalno sam zagovornik toga da ne treba čim osetimo neki bol ili prehladu da se hvatamo za lekove. Ja ih pijem samo kada stvarno ima potrebe i isto to primenjujem i na decu. Naravno, uvek se savetujemo i sa lekarom ili pedijatrom, ali bez preke potrebe ne posežemo za medicinskim pomagalima. Više volimo prirodne lekove i narodnu medicinu. Ovde gde živimo i nema velikog izbora - poželjno je znati i bar neke osnovne "recepte" narodne medicine, jer se vrlo lako može desiti da vam je u tom trenutku to jedina opcija. Jer apoteku imamo, ali apotekar donosi lekove po porudžbini, dok u samoj apoteci može malo toga da se nađe. Dom zdravlja imamo, ali u njemu postoji samo jedan dežurni leka opšte prakse (zapravo, više njih, ali samo po jedan bude u smeni). Znači, kada se dete razboli, dok ne odemo do 40km udaljenog pedijatra, moramo da znamo načine na k

Poslednjih decenija jednokratne pelene su preovladale tržištem i našim domovima. Na prvi pogled deluje i lakše i ekonomičnije upotreba ovakvih pelena u mesto onih koje se peru. A zapravo kada se malo bolje razmisli, pelene koje može nakon pranja iznova koristiti su daleko zdravije za naše bebe, a kada se cela računica stavi na papir, one su i mnogo ekonomičnije od jednokratnih. Odlučila sam da počnem sa korišćenjem ovakvih pelena, da bih videla kako će sve to izgledati. Pronašla sam Bamboooz pelene , počeli smo sa korišćenjem... I oduševljena sam! Ove pelene zaista imaju sve ono što je potrebno i upotrebom njih pružamo bebi vrhunsku negu. Bamboooz pelene mogu se koristiti od bebinog rođenja pa do kraja pelenskog perioda. U potpunosti su napravljene od bambusovih vlakana, izuzetno su mekane i nežne na dodir, što savršeno odgovara za podjednako nežnu bebinu kožu. Univerzalne su veličine, odgovaraju bebama od 3,5kg do 15kg. Sa prednje strane imaju drikere pomožu kojih se mo

Jedna od velikih promena u životu svake bebe, a i mame, je uvođenje nemlečne hrane u ishranu bebe. O uvođenju nemlečne hrane možete više pročitati OVDE . Takođe je vrlo bitno da znamo šta podrazumeva pravilnu ishranu deteta. Na tu temu sam pisala OVDE .                          Kada uvodimo nemlečnu hranu imamo dva izbora: da dajemo bebi gotove kupovne kašice ili da ih sami pravimo. Ako se odlučimo za drugu varijantu, moramo obratiti pažnju na pripremu te hrane i vrlo je važno da sačuvamo sve one zdrave sastojke koja neka namirnica sadrži. Pre svega, namirnice treba dobro oprati. Dobro pranje podrazumeva pranje celog ploda pod mlazom vode, jer se na taj način gubitak vitamina svodi na minimum. Petljku sa ploda treba odstraniti tek nakon pranja. Povrće se uvek spušta u ključalu vodu. Takođe je preporučljivo kuvati ga u jednom komadu (celo) sa sve korom, u što manje vode sa poklopcem. Na ovaj način se takođe sprečava veliki gubitak hranljivih sastojaka. Ako se voće

Kako se rođendan bliži, pitala sam D koga želi da pozove na rođendan, na šta je on odgovorio: "Sve moje drugare!" A to podrazumeva ceo vrtić i još nekoliko školaraca. I bilo mi je drago, jer to znači da D ima lep odnos sa drugom decom i da ga druga deca rado uključuju u igru, što je za svako dete veoma važno. Kod nas, pošto je malo mesto, a pogotovu što je selo, dece je generalno veoma malo. Zbog toga u vrtiću imamo samo jednu mešovitu grupu u kojoj su sva deca zajedno, od N, koja je trenutno najmlađa, do D, koji je među najstarijim predškolcima. I svi se druže. A tu su i školarci, prvi i drugi razred, koji su kada je D krenuo u vrtić, još uvek bili u vrtiću i sa kojima D i dalje voli da se druži. Ako dete želi neko drugo dete za rođendan, to u prevodu znači da ga voli, ceni i poštuje i da želi da sam njim podeli najvažnije trenutke, odnosno proslavu svog rođendana. Verovatno ste i sami nekada čuli da kada deca nemaju dobar odnos sa nekim drugim detetom, prvo što kažu

Moj tekst koji je na portalu Bebac izazvao veliki broj komentara sada možete pročitati i ovde. Pravila babina U našem narodu računa se 40 dana izgleda za sve, pa tako i 40 dana od rođenja bebe. Ovih 40 dana su poznatiji kao  babine . Postoji mnogo običaja i verovanja vezanih za njih. Međutim, svako koga sam pitala za racionalno objašnjenje nekog običaja, nije umeo da mi da bolji odgovor od  "Tako kažu, valja se."  ili  "Tako su radile i moja majka i baka."  A meni takvi odgovori jednostavno nisu dovoljni. Period prilagođavanja Činjenica je da nakon porođaja treba da prođe neko vreme dok se beba prilagodi na vanmaterični život, porodilja oporavi od porođaja i dok se jednostavno mama i beba naviknu jedna na drugu. Ali ne može se svačiji period oporavka i prilagođavanja staviti u isti kalup. Žene kojima porođaj bude lak mogu normalno da funkcionišu već posle nekoliko dana. Dok ženi koja je imala težak porođaj ili carski rez oporavak traje mnogo duže, pa čak i n

Nebrojeno puta se desilo da želim da D uradi ono što mu kažem, a da on odbija saradnju. Ja ponavljam istu stvar milion puta, on me ignoriše ili odbija da posluša. Na kraju se uvek završi tako što ja počnem da vičem, a onda se i D i ja upustimo u raspravu koja nema kraja. Pritom on ne uradi ono što sam tražila od njega na početk i zbog čega je sve ovo i počelo.                                   Stalno čitam knjige o roditeljstu i tražim u njima rešenja za probleme koje se pojave u mom odnosu sa decom ili ponašanju dece. Tako sam pronašla delotvorno rešenje i za ovo beskrajno ponavljanje i raspravljanje. A ono je - Ne ponavljajte ništa dvaput! I da, sada to zvuči potpuno besmisleno, ali taktika "Ne ponavljaj ništa dvaput" Noel Dženis-Norton je vrlo delotvorna. Ona u šest koraka objašnjava kako da od deteta koje ignoriše vaše zahteve dobijete dete koje će u devedeset posto slučajeva bez pogovora sarađivati sa vama. Šest koraka taktike "Ne ponavljaj ništa dvaput"

Prethodnih dana na Instagram profilu mogli ste da mi postavljate pitanja u vezi bilo čega što vas interesuje. U ovom postu odgovaram na sva ta pitanja. Radi lakšeg praćenja, poređala sam pitanja nekim logičkim redom.                                          - Kako si odlučila da počneš sa blogom? Ideja o blogu je postojala dugo, ali sam čekala pravi trenutak. Odnosno, ono što meni deluje kao pravi trenutak. Kada se rodila moja treća beba, druga je imala tek nešto više od godinu dana, dok je sin imao 5 godina. Različiti uzrasti, različite situacije, doživljaji, stvari koje su prekretnice u njihovim malim životima - sve to je bilo mnogo materijala i konačno sam presekla i odlučila da započnem blog. Pored toga, pisanje je moja velika ljubav još od malih nogu i ja sam od onih kojima je pisanje jednostavno potrebno. To je nešto što sam jednostavno htela da uradim za svoju dušu. - Kako sve postižeš sa tri mala deteta u kući? Jeste kliše, ali organizacija zaista jeste ključ svega

Svi vrlo dobro znamo da je zdrava ishrana svih nas, a posebno dece veoma važna. Ali, isto tako, vlo često mislimo da zdrav način ishrane podrazumeva mnogo vremena i neukusna jela. A zapravo je potpuno drugačije. Pre nego što sam krenula sa uvođenjem čvrste hrane sa trećom bebom, kao pomoćnika sam uzela knjigu " Moj prvi zalogaj ". Osim što mi je pomogla da se prisetim kako i šta uraditi u periodu uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe, saznala sam mnogo korisnih informacijama o namirnicama, o pripremi zdravih obroka, kao i mnoštvo interesantnih i ukusnih recepata. Ali da krenemo od početka - značaj pravilne ishrane za decu i šta to uopšte podrazumeva. Pre svega, dete treba da ima redovne obroke koji bi bilo poželjno da su svakog dana u isto vreme. To podrazumeva sledeći redosled: doručak, užina, ručak, užina, večera. Na taj način dečiji metabolizam će steći ustaljeni ritam. Doručak jeste najvažniji obrok u toku dana, ali takođe je i obrok koji odrasli vrlo često presk

Stigao nam je predivan poklon od Kreativne didaktike . Deca su oduševljena. Upravo zbog toga sam odlučila da vam kažem nešto više o ovim igračkama.                               Pre svega, didaktičke igračke su igračke koje teraju dete na razmišljanje. Za igranje sa njima, dete mora da pojača koncentraciju, kako bi se usresredilo na rešavanje zadatka koji je pred njim. Uz pomoć mašte dete će pronaći logično rešenje. Dakle, didaktičke igračke vežbaju detetovu koncentraciju, teraju na logičko razmišljanje, zaključivanje i rešavanje problema, podstiću kreativnost i samim tim pozitivno utiču na detetov intelektualni razvoj. Didaktičke igračke mogu biti najrazličitije: mogu se sklapati, rastavljati, oblikovati, premeštati, promeniti... A sve to radi dete istivremenim razmišljanjem i delovanjem. Neke od ovih igračaka dobiju pravi smisao tek kada dete izmašta na koji sve način ih može upotrebiti. U našem poklonu od Kreativne didaktike našle su se igračke za najrazličitije uzrste, ka

Deca bolje reaguju na pohvale nego na kritike. Tu činjenicu svaki roditelj treba da ima na umu i okrene je u svoju korist. A kako? D je u fazi kada tera inat. I kao da mu je svađanje omiljena aktivnost. I to je ponekad veoma zamorno. Rasprave (mirne, ali ipak su rasprave) sa njim nekad idu u nedogled i to me svaki put iscrpi do krajnjih granica. I šta bude na kraju? Ja izgubim snagu, a on i dalje nastavlja po svom. Sve moje reči o tome kako ne treba to da radi ili kako ne treba tako da se ponaša, prolete su kroz sobu i odletele kroz prozor. A njegovoj maloj glavici izgleda nisu značile apsolutno ništa. Moja greška je što nisam krenula od sebe. Ja prva ne volim kada me neko prekori ili da negativnu kritiku "s neba pa u rebra". A još ako tome sleduje i rasprava... Tada se zainatim i moram da isteram po svom, da dokažem da je ono što radim ispravno i da sam ja ta koja je u pravu. Ali zar to nije potpuno isti model ponašanja koji sad pokazuje moje dete? Jedina razlika je u